EU DIPLOMATE: Nikolić podigao ugled Beograda

BRISEL - Srbija ima realne šanse da ove godine otvori pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom, ocenjuju evropske diplomate i analitičari, ukazujući da je administracija predsednika Tomislava Nikolića značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.

Napredak u dijalogu i normalizacija odnosa sa Prištinom su ključni uslov koji je Evropski savet prošle godine usvojio za početak pregovora sa Srbijom, a rezultati su već jasno vidljivi, kaže jedan zapadni diplomata koji zelli da ostane anoniman, pominjući posebno primenu sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima, razmenu oficira za vezu i, konačno, jučerašnji susret predsednika Tomislava Nikolića sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom.

Podrška procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, pa i na Srbiju, i ranije se čula iz briselskih evropskih institucija, ali su na srpskom evropskom putu stalno iskakale nove prepreke.

Ove godine međutim, postoje ozbiljne šanse da se to promeni i da se Srbiji već polovinom godine dodeli datum početka pregovora, te da se prva poglavlja otvore pre kraja 2013, što bi Srbiju stavilo bok uz bok sa Crnom Gorom kao lidera evropskih integracija, kažu sagovornici.

Roza Balfur, direktorka Evropskog centra za politiku, uticajnog trusta mozgova koji se poslednjih godina intenzivno bavio problemima Zapadnog Balkana, veruje da Srbija u junu dobija datum.

Ona je istakla da je, nasuprot mnogim sumnjama nakon prošlogodišnje promene vlasti u Srbiji, vladajuća koalicija oko Srpske napredne stranke značajno podigla kredibilitet Beograda u Briselu.

"Ovde su sada prilično sigurni da do aprila mogu da završe dijalog na političkom nivou", kaže Balfur, uz ogradu da tek treba videti da li će sve što je dogovoreno biti uspešno sprovedeno na terenu.

Upitan da li bi se moglo dogoditi da neke članice EU pred odluku o datumu počnu da ispostavljaju dodatne uslove, što se ranije događalo, pomenuti neimenovani diplomata je odgovorio da je ubeđen da to ovaj put neće biti slučaj.

"Decembarski zaključci Saveta su vrlo jasni i ostavljaju veoma malo prostora za rastegljiva tumačenja i postavljanje novih uslova", kaže on.

Više niko ne sumnja da su srpske vlasti odlučne da ispune ono što su obećale i da njihov napor zaslužuje da bude priznat, kaže on.

Osim toga, dodaje, "Ketrin Ešton je uložila ogromnu količinu vremena, energije, pa i političkog kapitala da dijalog Beograda i Prištine uspe, tako da bi neuspeh na tom polju predstavljao i njen lični poraz".

Na pitanje da prokomentariše prognoze nekih zvaničnika u Prištini da će se politički dijalog završiti potpisivanjem sporazuma po uzoru na ugovor koji su tokom hladnog rata sklopile dve Nemačke, Balfur kaže da to nije jasno zacrtan ishod.

"Verujem da Ešton želi da se dijalog okonča nekom vrstom sporazuma, ali da učesnicima u dijalogu neće nametati unapred zacrtana rešenja", kaže Balfur uz napomenu da bi diktat bio kontraproduktivan, jer dve strane ne bi bile iskreno zainteresovane da ga sprovode, a mogao bi i da bude oboren u parlamentima ili sudskim odlukama.

"U evropskim instituticijama su spremni da Beogradu i Prištini prepuste da same formulišu kakav sporazum hoće, ali su im vrlo jasno skrenuli pažnju šta neće", ukazuje Balfur i dodaje da su "crvene linije" EU promena granica i podela Kosova

U krajnjem ishodu, veruje Balfur, Srbija bi otvaranjem pregovora sa EU postala privlačnija za strane investitore i dobila šansu da se izvuče iz ekonomske krize koja se iz EU prelila na region.

Na primedbu da najnovija istraživanja pokazuju drastičan pad raspoloženja građana Srbije za evropske integracije, Balfur odgovara da bi Srbija bila u mnogo gorem položaju, i ekonomski i politički, ako bi odustala od evropskog puta, te da veruje da je većina građana toga svesna.

"Ako se otvore pregovori, ljudi će videti da se nešto pomera", kaže ona.

Tobi Vogel, urednik u casopisu "Juropien Vojs", koji izlazi u Briselu na engleskom jeziku, smatra da više ne postoje značajne prepreke na putu Srbije ka Evropi.

"Rešen je problem sa Haškim tribunalom, koji je godinama bio opterećenje, a čak je i u vezi sa Kosovom postignut značajan napredak", kaže Vogel.

On, međutim, uočava da u diplomatskim krugovima sve više raste zabrinutost u vezi sa stabilnošću vladajuće koalicije u Srbiji.

"Niko o tome ne želi javno da govori da ne bi izgledalo kao mešanje u unutrašnje stvari, ali sam sa više strana čuo izraze zabrinutosti zbog izveštaja o unutrašnjim trvenjima u Beogradu".

Sem toga, tvrdi Vogel, postoji odranije izvesno nezadovoljstvo stepenom korupcije i organizovanog kriminala, mada je taj problem trenutno zaklonjen rešavanjem kosovskog pitanja.

I konačno, ukazuje on, zemlje kao što su Nemačka i Švedska su frustrirane zbog problema lažnih azilanata, koji vlasti u Srbiji po njihovom mišljenju nedovoljno efikasno rešavaju.

"Oni ne znaju tačno kako bi to Srbija trebalo da reši, ali žele rezultate, jer su pod rastućim pritiskom javnog mnenja, koji ovaj problem doživljava vrlo emotivno", kaže on.

Vogel, međutim, ne smatra da bi bilo koji od od tri navedena problema mogao da ozbiljno ugrozi odluku o datumu.

"Postoji iskrena volja da se Srbiji pomogne da se pomeri napred, ali će se pitanja vladavine prava i rešavanje pitanja azilanata mnogo više pominjati kad pregovori jednom počnu", smatra on.

Ostaje samo da se vidi koliko će ovaj optimizam u vezi sa Srbijom, koji donedavno nije bio uočljiv u Briselu, potrajati i, naravno, da li će Srbija iskoristiti "vrata mogućnosti", koja su trenutno širom otvorena.