Još jedan atak na državne resurse

PREDATOR: Krađa divljači

Borba u otkrivanju ovakvih nezakonitih radnji nije moguća bez saradnje s nadležnim organima na terenu

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 115.000 srna. Realna je pretpostavka da je 50.000 ženki, koje olane prosečno jedno i po lane, te ako od toga u prirodi strada polovina, brojno stanje se mora uvećati za 35.000 grla. Alarmantno je što brojno stanje iz godine u godinu ostaje nepromenjeno, kao i zvanični odstrel, koji iznosi samo oko 8.000 godišnje. Divljač je državni resurs i iz iznetog proizilazi da ga neko pljačka, tim pre što posedujemo podatke iz zemalja u okruženju - Austrija, na primer, slične je ukupne površine, a godišnje odstreljuje i plasira na tržište 220.000 srna.

Tvrdnje predsednika LSCS Tomice Radosavljevića da postoji crno tržište mesa divljači, kao i doskorašnjeg sekretara LSS Aleksandra Ćeranića da lovokrađa poprima razmere organizovanog kriminala opredelile su nas da pitanje u vezi sa ovim uputimo odgovornima, i to Perici Grbiću, direktoru Uprave za šume resornog ministarstva, Milutinu Đorđeviću, izvršnom direktoru lovstva JP „Srbijašume“, kao i lovačkim savezima Srbije, Vojvodine i centralne Srbije.

Prvi podaci su stigli iz JP „Srbijašume“, koje gazduje nad 480.000 hektara, na kojima su lovišta posebne namene.

U cilju uvođenja reda prvi učinjeni korak je, po rečima direktora Đorđevića, bio formiranje lovočuvarske i stručne službe u skladu s novim zakonom. Nadalje se svaki lov mora najaviti i evidentirati s posebnim nadzorom kojim se sprečava zloupotreba od strane neodgovornih pojedinaca zaposlenih u JP.

Poseban problem je krivolov dobro opremljenih i organizovanih grupa koje vikendima i praznicima atakuju na lovišta. Tokom novogodišnjih praznika otkriveno je šest krivolova, i to u Kraljevu, Vranju, Prijepolju, Nišu, Užicu i Kučevu. Samo u jednom slučaju utvrđena je šteta od 8.000 evra.

Borba u otkrivanju ovakvih nezakonitih radnji nije moguća bez saradnje s policijskim stanicama na terenu. Nažalost, postoje saznanja da čak i pojedinci zaposleni u MUP učestvuju u lovokrađi ili je prikrivaju. Lokalna tužilaštva i sudovi takođe su odgovorni za uspešnost zaštite divljači kao državne imovine.

Problemi pritisaka, pretnji i čak ugrožavanja imovine pripadnika lovočuvarske i stručne službe JP „Srbijašume“ sledeća su tema.