OPASNE POSLEDICE: Stres smanjuje mozak
Povremeni stres je sastavni deo života, ali stalna izloženost njemu ostavlja velike posledice na organizam, od većeg rizika od hroničnih bolesti do neobičnih efekata.
Okidač je depresije
Stres ima ključnu ulogu u nastanku depresije, pokazala je studija američkog Instituta za mentalno zdravlje. Pod utiecajem stresa ljudi gube volju za obavljanjem svakodnevnih zadataka i niži su nivoi tzv. hormona sreće serotonina. Takođe, gubi se motivacija za uživanjem, bilo u hrani, seksu ili druženju. Iako stres nije jedini uzročnik depresije, vidljivo je da se ona najčešće javlja upravo nakon stresnih situacija, objašnjavaju naučnici.
Ubrzava starenje
Oni koji su svakodnevno nervozni, depresivni i pod tenzijom zbog stresnih situacija na poslu ili privatnom životu imaju znakove preranog oštećenja telesnih ćelija, otkrila je studija Univerziteta Vejls. Osim toga, naučnici tvrde da deca koja u detinjstvu dožive veliki stres i traume imaju kraće nastavke na DNK koji su pokazatelji starenja organizma.
Stres smanjuje mozak
Čak i kod ljudi odličnog zdravlja stres uzrokuje nepovratne posledice na zdravlje, a jedna od njih je oštećenje moždanih ćelija, tvrde naučnici Univerziteta Jejl. Oni su otkrili da ljudi koji su često izloženi velikim količinama stresa u proseku imaju mozak manjeg obima. To može biti indikator problema s psihičkim zdravljem i pamćenjem u kasnijim godinama.
Menja gene
Uticaj stresa na gene čoveka prenosi se s generacije na generaciju, pa stres koji mi osećamo određuje gene koje će naslediti naša deca, objašnjavaju naučnici sa Kembridža. Oni su otkrili da deca anksioznih, depresivnih i agresivnih ljudi čak i ako odrastaju u mirnom i sigurnom roditeljskom okruženju i sami postaju skloniji stresu i sličnim psihičkim teškoćama.
Pogoršava prehlade
Imunitet je u velikoj meri zavisi od psihičkog stanja čoveka, pa nije čudno da se u stresno vreme smanjuje nivo gvožđa u krvi i javljaju problemi s probavom. Češće su i upale. Takođe, stres produžava i sam tok bolesti. U studiji su ispitanici pod stresom skoro dvostruko duže bolovali od gripa nego oni koji su rekli da nisu u stresnom razdoblju života.