- Na taj način bi se dug smanjio za 20 do 30 odsto. Banke bi zaradile koliko su zaradile do sada, a od sada bi prihodovale samo na osnovu kamate - kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, koje okuplja građane zadužene u „švajcarcima“. Prema njegovim rečima, banke sada zarađuju na dva načina: putem kamate i preko rasta vrednosti franka, pošto u najvećem broju slučajeva svoja sredstva nisu nabavljale u francima već u evrima. Prema njegovom mišljenju, ovakav način zarađivanja nije zakonit, jer ne odgovara načelu „jednakosti davanja“ propisanom u Zakonu o obligacionim odnosima.
Međutim, činjenica je da su uzimanjem kredita indeksiranih švajcarskim frankom i banke i građani svojevoljno preuzeli valutni rizik. Ako tokom narednih nekoliko decenija otplate stambenih kredita franak padne, banke će se naći na gubitku jednako kao što su sada građani na gubitku. Gavrilović se slaže da bi do toga moglo da dođe i kaže da bi u tom slučaju banke bile te koje bi mogle da tuže svoje klijente i traže raskid ugovora.
Ako ni zbog čega drugog, a ono bar zbog toga što bi po ovom principu svaki put kad kurs skoči građani tužili banke, a kad pada, banke tužile građane, a i jedni i drugi su sami pristali da vežu kredit za kretanje kursa, održivost ovog argumenta na sudu nije zagarantovana.
Kakav će biti epilog uskoro će se i videti, pošto je Efektiva nedavno podnela tužbu za raskid ugovora jednog od svojih članova sa bankom, upravo pozivajući se na povredu načela jednakosti davanja.
- Videćemo kakav će stav zauzeti sud - kaže Gavrilović.
S druge strane, odavno je poznato kakav je stav sudova po pitanju daleko direktnijeg kršenja zakona Zakona o obligacionim odnosima od strane banaka. U svim do sada presuđenim sporovima, a prema Gavriloviću takvih je bilo šest ili sedam, sud je rešio u korist građana kojima su banke povećavale kamate na kredite, pozivajući se na svoju poslovnu politiku. Ovakva praksa „koju su primenjivale sve banke koje su odobravale kredite u francima, osim Erste, Vojvođanske i Privredne banke“ suprotna je odredbi prema kojoj obaveza ugovorne strane mora biti odrediva. Ako banka može da menja kamatu kad god poželi i koliko god poželi, onda obaveza klijenata nikako nije odrediva.
Uprkos brojnim upozorenjima Narodne banke Srbije da je takvo ponašanje protivzakonito, banke su redovno samovoljno dizale kamate, povećavajući tako sebi profit, pri čemu je u javnosti kao najbezobzirniji zabeležen slučaj KBC banke koja je kamatu digla sa jedan na čak 3,5 odsto.
Do sada nijedan građanin nije izgubio spor protiv banke koja mu je na ovakav način podigla kamatu i sve banke su primorane da klijentima vrate novac koji su nezakonito naplatile, kao i da im nadoknade sudske i advokatske troškove.
- Preko našeg udruženja je podneto više od 100 tužbi, a broj onih koji hoće da tuže se znatno povećao u poslednjih par meseci, pa nam sada stiže pet do 10 tužbi nedeljno. Presude se donose relativno brzo, a poslednja je doneta u decembru 2012. na prvom i jedinom ročištu po tužbi koja je podneta u septembru - objašnjava Gavrilović.
Ipak, ako se zna da postoji više od 22.000 kredita indeksiranih u francima i da su veliku većinu građana koji su ih uzeli njihove banke oštetile, broj onih koji su se odvažili da pravdu potraže na sudu ostaje jako mali. Možda baš zato, banke ne pristaju da svojevoljno klijentima vrate ono što su im nepravedno uzele, jer čak i da svih 100 građana pobedi na sudu, trošak sudskih postupaka i naknade štete njima, manji je nego kada bi novac od uvećane kamate vratile svima bez suda.
- Ljudi misle da su troškovi veliki, ali nije tako. Potrebno je platiti sudsku taksu i advokatske troškove. Ali, svi koji odluče da tužbu podnesu preko našeg udruženja ne plaćaju advokata, a posle pobede na sudu, banka je dužna da im nadoknadi sve troškove postupka - kaže Gavrilović.
Kurs skoro udvostručio ratu
Klijent koji je u aprilu 2009. godine uzeo kredit od 87.940 franaka, što je tada odgovaralo sumi od 58.000 evra, ugovorom se obavezao da u narednih 16 godina plaća rate od oko 630 franaka. Prema tadašnjem kursu od 62 dinara za franak to je iznosilo oko 39.000 dinara. Danas, kada je kurs švajcarca dostigao 90 dinara, rata za isti kredit iznosi čak 56.700 dinara. Dakle, samo po osnovu kretanja kursa, mesečne obaveze po ovom kreditu porasle su za čak 17.700 dinara.
Da je kredit sa jednakom vrednošću rate umesto u francima uzeo u evrima, rata bi mu bila 415 evra. To je 2009. iznosilo pomenutih 39.000 dinara, pošto je kurs evra bio 94 dinara. Danas, kada je evro došao na 111 dinara, rata bi mu skočila na oko 46.000 dinara. To je za 7.000 dinara više nego pre skoro četiri godine, ali je i dalje za skoro 11.000 manje od povećanja rate sa kojim su se suočili oni koji su uzeli ovakav kredit u švajcarcima. Gornja kalkulacija u obzir uzima samo kursna kretanja, a ne i razlike u kamatnim maržama i kretanju libora na franak, odnosno euribora, zbog čega tačni iznosi rata ne bi bili potpuno adekvatni gore iznetim. Uprkos tome iz računa se jasno vidi koliko je jačanje švajcarskog franka negativno uticalo na sve koji imaju dugove u toj valuti. Gledano dugoročno, građani koji imaju takve kredite na kraju možda ni neće biti na gubitku, ako se franak vrati na stare vrednosti u šta ekonomisti veruju, ali ostaje problem kako prebroditi period dok do toga ne dođe.