NJUJORK - Nova studija Univerziteta Ješhiva u Njujorku pokazala je da su žene koje odlaze na bogosluženje, bez obzira na etničku pripadnost i religiju, manje depresivne (27 odsto) i imaju pozitivniji pogled na život (56 odsto) nego one koje ne idu na bogosluženja.
U istraživanje je bilo uključeno više od 92.000 žena starijih od 50 godina. Stručnjaci su zaključili i da je prevremena smrtnost manja za 20 odsto kod žena koje odlaze na religiozna bogosluženja, nego kod onih koje ne odlaze, što se može objasniti i time što te žene verovatnije izbegavaju poroke, poput pušenja, preteranog uživanja u alkoholu i nekih drugih zdravstvenih faktora rizika.
U prošlosti su neki verski zakoni imali izrazito pozitivan uticaj na fizičko zdravlje. Za razliku od državnih praznika koji nisu pod emocionalniom nabojem, za one koji nemaju prave prijatelje, porodicu koju vole ili nekog dragog i bliskog, blagdani mogu biti veoma opasni. Svuda oko sebe ljudi čuju i vide znakove razdraganosti, razmenu poklona i ljubav, ali ako to ne doživljavaju i sami, blagdanski dani mogu izazvati osećaj isključenosti, samoće i zavisti, pa mogu postati izuzetno gorko iskustvo.
Zanimljivo je da za religiozne manjine blagdani većine nisu negativno, nego uglavnom pozitivno iskustvo. I oni imaju dane odmora, ali su pošteđeni masovne histerije potrošnje koja kod većine dovodi do dugova, opijanja i prejedanja.
Religiozna manjina tokom tih dana oseća veću želju da održi svoju tradiciju i običaje, pa se dublje posvećuje svojoj duhovnosti. Obično je reč o ortodoksnijim grupama vernika, koji tada osećaju još veću povezanost s pripadnicima svoje grupe.
Uprkos razlikama, ista studija američkog Templ Univerziteta pokazala je da je među svim religioznim grupama, i većinskim i manjinskim, tokom blagdana povećana svest o pomaganju.