Sarajevo: Za vojne stanove, srpskim oficirima 2.000 km odštete?!

SARAJEVO - Odluka Ustavnog suda BiH od 23. novembra prošle godine o usvajanju apelacije 37 Srba koji su tužili Federaciju BiH tražeći povrat vojnih stanova, pokrenula je novu lavinu tužbi protiv Federalne vlade.

Ustavni sud BiH je, oslanjajući se na presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Đokić" od 27. maja 2010. godine, uvažio pravo 37 apelanata da tuže veći BH entitet kako bi dobili novčane naknade za vojne stanove koje su oficiri bivše JNA koristili.

Sud u Strazburu utvrdio je da je Federacija osobama koje su napustile BiH za vojne stanove dužna platiti nadoknadu štete po tržišnoj ceni od 2.000 KM po kvadratu!

Prva u nizu ovakvih tužbi, nakon lanjske presude Ustavnog suda BiH, stigla je 30. januara ove godine na adresu Federalnog pravobranilaštva.

Izvesni Andrija Martinović tužio je Federaciju i traži odštetu od 166.875 KM za stan površine 66 kvadratnih metara u ulici Envera Šehovića u Sarajevu. Zanimljivo je, međutim, da je Kantonalni sud u Sarajevu presudom od 8. decembra 2009. istovetni Martinovićev tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Međutim, ranija sudska praksa u vezi s vojnim stanovima, prema bojazni nadležnih u institucijama koje štite Federaciju BiH, neće piti vode uzmu li se u obzir presude Evropskog i Ustavnog suda BiH.

Izvori u Federalnom pravobranilaštvu smatraju da je aktuelna goruća problematika u vezi s vojnim stanovima posledica niza propusta, pasivnog odnosa i opstrukcija u zastupanju FBiH kao i pogrešnih zakonskih odredaba koje uređuju ovu oblast.

Smatra se da su institucije FBiH olako i neozbiljno shvatile spor koji su pred Evropskim sudom u Strazburu pokrenuli bivši JNA-ovci, a Pravobranilaštvu Federacije tada nije bilo dopušteno da učestvuje u sporu pred tim sudom.

Sagovornik Avaza smatra da je u ovom postupku doslovno prećutan međudržavni Ugovor o odlasku komandi, jedinica i ustanova JNA iz garnizona - kasarni Zenica, Travnik, Konjic i Sarajevo, koji su 10. maja 1992. godine potpisale ugovorne strane Predsedništvo i Vlada RBiH, predstavnici JNA, posmatrački tim tadašnje Evropske zajednice i lični izaslanik Lorda Karingtona.

Ovaj ugovor, između ostalog, predviđa da se "onima koji su otkupili stan, a žele da napuste teritoriju RBiH, izvrši povraćaj uplaćenog novca".

Na ovaj način bi, smatraju izvori uključeni u proces, BiH zadržala pravo da prema Zakonu o obligacionim odnosima od Srbije traži povraćaj novca koji je uplatila određenoj osobi, budući da se radi o državljaninu te države. To su tzv. regresne tužbe.

Uz sve ovo dolazi i činjenica da su u Federalnom parlamentu još na čekanju izmene i dopune Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. One predviđaju da Federalna vlada donese propis koji će iznova odrediti visinu naknade za vojne stanove.

Iako prema podacima Udruženja penzionera vojnih osiguranika u FBiH ima oko 11.000 stanova koji su nekada pripadali JNA te da je do danas vraćeno više od 8.000, uredna evidencija o ovome u institucijama Federacije ne postoji.

- Poenta je u tome što su mnogi oficiri JNA početkom 1992. tek bili započeli proces otkupa vojnih stanova, pa su kasnije naknadno pribavili ugovore. Međutim, otkup koji je vršen uplatama na rate, zbog početka agresije na našu zemlju, nikada do kraja nije završen niti su stanovi uknjiženi. JNA je u tom periodu već bila odnela pečate iz Sarajeva, a ustanovljeno je, iako nije sudski dokazano, da je na mnogim ugovorima naknadno stavljen datum - objasnio je sagovornik.