Panika, lupanje srca, preznojavanje simptomi su preteranog straha koji, u suštini, nije realan jer nije opasan po organizam
Parališe vas i pomisao da ste negde visoko? Hvata vas panika ako ste na krovu visoke zgrade, u avionu, žičari ili planinskom vrhu? Preznojavate se od nervoze i straha ne znajući kako da smirite lupanje srca i ključanje krvi? Ako je sve tako, možda imate akrofobiju ili strah od visine.
Psiholog Aleksandar Šibul kaže za Dr Kurir da je čovek veoma komleksno biće i u sebi nosi neverovatno velike potencijale koji mu pomažu da opstane.
- Strah je jedan od dobrih mehanizama koji tera na borbu ili bežanje. Srce radi ubrzano i omogućava bolju prokrvljenost mišića. Dišemo brže kako bismo u organizam uneli što više kiseonika, vid nam se izoštrava, a mozak počinje da radi na neverovatan način da bi se realno vreme usporilo kako bismo efikasnije reagovali na opasnost. Kad se taj mehanizam poremeti, počinjemo da se plašimo nečega što nije realna opasnost. Postajemo anksiozni, a kada se snažan strah veže za neki objekat ili situaciju, onda on postaje fobija - objašnjava Šibul.
Prema njegovim rečima, jedna od fobija je akrofobija ili strah od visine.
- Osoba počinje da se plaši visine, lifta, stepeništa, terasa, letenja, prelazaka preko mostova... Koren fobija je u snažnom događaju ili nizu događaja koji se desio u ranom detinjstvu. I pored toga, uvek postoji saradnja između nasleđa i faktora sredine. Sam izbor objekta fobije nije dovoljno jasan, a izvor fobije je u moru nesvesnog - kaže naš sagovornik.
Kod akrofobije, navodi on, ograničava se kretanje osobe koja se plaši i svako izlaganje pomenutim situacijama može dovesti do napada panike.
- Akrofobičaru se izmiče tlo pod nogama, pa je tada stav tela nesiguran, kolena klecaju, a čulo vida ne daje jasan oslonac telu. Savladavanje fobija traži mnogo pažnje i u većini slučajeva podršku stručnjaka koji će pomoći da se strah od visine savlada. Nekad su to samo jednostavne primene različitih tehnika opuštanja koje pomažu da se savlada strah, a često i rad s psihoterapeutom koji je obučen za ovu vrstu straha.
- Akrofobija se može lečiti na nekoliko načina. Jedan od njih je promena misaone šeme u vezi sa situacijom ili objektom straha. Postepeno voljno i racionalno približavanje onome što izaziva strah pomaže osobi da se navikne. Tada objekat straha postaje manje značajan, a stimulus straha i panike slabiji. To je ponekad dugotrajan, ali uspešan proces izlečenja - navodi Šibul.
Psiholog Aleksandar Šibul kaže za Dr Kurir da je čovek veoma komleksno biće i u sebi nosi neverovatno velike potencijale koji mu pomažu da opstane.
- Strah je jedan od dobrih mehanizama koji tera na borbu ili bežanje. Srce radi ubrzano i omogućava bolju prokrvljenost mišića. Dišemo brže kako bismo u organizam uneli što više kiseonika, vid nam se izoštrava, a mozak počinje da radi na neverovatan način da bi se realno vreme usporilo kako bismo efikasnije reagovali na opasnost. Kad se taj mehanizam poremeti, počinjemo da se plašimo nečega što nije realna opasnost. Postajemo anksiozni, a kada se snažan strah veže za neki objekat ili situaciju, onda on postaje fobija - objašnjava Šibul.
Prema njegovim rečima, jedna od fobija je akrofobija ili strah od visine.
- Osoba počinje da se plaši visine, lifta, stepeništa, terasa, letenja, prelazaka preko mostova... Koren fobija je u snažnom događaju ili nizu događaja koji se desio u ranom detinjstvu. I pored toga, uvek postoji saradnja između nasleđa i faktora sredine. Sam izbor objekta fobije nije dovoljno jasan, a izvor fobije je u moru nesvesnog - kaže naš sagovornik.
Kod akrofobije, navodi on, ograničava se kretanje osobe koja se plaši i svako izlaganje pomenutim situacijama može dovesti do napada panike.
- Akrofobičaru se izmiče tlo pod nogama, pa je tada stav tela nesiguran, kolena klecaju, a čulo vida ne daje jasan oslonac telu. Savladavanje fobija traži mnogo pažnje i u većini slučajeva podršku stručnjaka koji će pomoći da se strah od visine savlada. Nekad su to samo jednostavne primene različitih tehnika opuštanja koje pomažu da se savlada strah, a često i rad s psihoterapeutom koji je obučen za ovu vrstu straha.
- Akrofobija se može lečiti na nekoliko načina. Jedan od njih je promena misaone šeme u vezi sa situacijom ili objektom straha. Postepeno voljno i racionalno približavanje onome što izaziva strah pomaže osobi da se navikne. Tada objekat straha postaje manje značajan, a stimulus straha i panike slabiji. To je ponekad dugotrajan, ali uspešan proces izlečenja - navodi Šibul.
Kako prevazići strah
Aleksandar Šibul navodi da je jedna od terapeutskih tehnika i direktno suočavanje s izvorom straha.
- Strah od letenja može se rešiti razgovorom i pričom o letenju, a onda se prelazi na fantaziju letenja, potom sledi odlazak na aerodrom, gde se samo u nekoliko seansi sedi u parkiranom avionu, a potom se samo rula pistom. Tada bi strah već trebalo da se smanji, a onda i da se realno poleti - kaže Šibul.