Papa Benedikt XVI se povlači 28. februara
VATIKAN - Poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI iz zasad nepoznatih razloga najavio je povlačenje za 28. februar u 20 časova, kada će nastupiti period "prazne stolice" .
Vest je svetom odjeknula kao grom iz vedra neba. Papa je lično obavestio medije o svom povlačenju i to na latinskom jeziku. Vest je u međuvremenu potvrdo i zvanični Vatikan.
Papa odluku o povlačenju obrazložio time što ga snaga izdaje i da zbog toga nije u stanju da vrši svoju dužnost, te da odlazi za dobrobit crkve. Neki svetski mediji primetili su da se papa u poslednjih godinu dana kreće uz pomoć štapa i da ima problema sa čitanjem tekstova.
Papa je najavio da će napustiti svoje mesto 28. februara u 20 časova. Tada počinje period "prazne stolice" (sede vacante)", rekao je portparol Svete Stolice Federiko Lombardi.
Period "prazne stolice" nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta. Papa Benedikt XVI došao je na čelo Rimokatoličke crkve u aprilu 2005. posle smrti pape Jovana Pavla Drugog.
Mediji ocenjuju da je ta odluka praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve.
Ko je Jozef Racinger
Jozef Racinger izabran je za starešinu Rimokatoličke crkve 19. aprila 2005, kao papa Benedikt XVI.
Racinger je rođen 16. aprila 1927. godine u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije, podseća Tanjug.
U ranom detinjstvu, kao i većina vršnjaka, bio je pripadnik nacističke oganizacije Hitler jugend, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a kratko vreme posle kapitulacije Nemačke bio je u američkom zatvoru. Posle studija teologije postao je sveštenik 29. juna 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije - 27. juna 1977. godine.
Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima.
Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući da se od 1981. godine, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.Kada je izabran, mediji su ocenjivali da su njegov metalno-plavi pogled i hladan osmeh oštri kao i desničarski stavovi koji su često izazivali i političke krize. Racinger se, na primer, 2004. godine usprotivio ulasku muslimanske Turske u EU, nazivajući to "ogromnom greškom" i "odlukom protiv istorije".
Racinger se zalagao za probližavanje najradikalnijim katoličkim pokretima, čak i onim strujama koje anglikanci, luterani i ostali protestanti, nazivaju "fundamentalistima".Papa, inače, nije samo poglavar Rimokatoličke crkve, već ima i niz drugih titula, među kojima su i rimski biskup, vikar apostola, prelat Italije, otac Zapada, nadbiskup i mitropolit rimske provincije i vrhovni vladar Vatikana.
Papin brat: Godine ga pritisle, mesecima razmišljao o ostavci
Brat rimokatoličkog poglavara Benedikta Šesnaestog, Georg Racinger rekao je da je lekar savetovao papi da ne ide na prekookeanska putovanja i da je on mesecima pomišljao da podnese ostavku, javlja Beta.
Benedikt (85) je danas objavio da će se 28. februara povući sa dužnosti. On je svoju odluku obrazložio time da zbog svojih godina više nema "snage" da vodi Katoličku crkvu. Georg Racinger koji živi u Regensburgu je za novinsku agenciju DPA rekao da njegov brat sve teže hoda i da je njegova ostavka deo "prirodnog procesa".
"Godine su ga pritisle. U ovim godinama moj brat želi više odmora", rekao je Georg Racinger (85).
Tucić: Povlačenje korak vredan poštovanja
Urednik Verske informativne agencije Živica Tučić ocenio je danas da je povlačenje poglavara Rimokatoličke crkve Benedikta XVI sa te funkcije korak vredan pažnje i poštovanja
"On je shvatio da mu njegove fizičke mogućnosti i zdravstveno stanje ne dopuštaju da produži obavljanje tu dužnosti. To je svakako vredno poštovanja", rekao je Tucić agenciji Beta. Kako je rekao, povlačenje je pohvale vredan korak iskrenosti i razumevanja situacije kada velikodostojnici osete da nemaju fizičku snagu da dalje obavljaju jednu jako odgovornu dužnost u turbulentnim vremenima.
"Takva su vremena da sve crkve treba da imaju poglavare koji će moći da imaju potpuni pregled događaja u samim crkvama i događajima u svetu", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ovo je vreme sekularizacije i puno izazova za crkve. Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI (85) najavio je da odlazi sa te funkcije 28. februara i svoju odluku obrazložio je time da više nema "snage" da vodi Katoličku crkvu zbog svojih godina.
Tada počinje period "prazne stolice" (sede vacante), kooji nastupa u slučaju smrti pape ili njegove odluke da se odrekne tog mesta. Papa je rekao da je svestan ozbiljnosti ovog čina, kao i da će od 28. februara u 20 časova mesto pape biti upražnjeno i konklava će morati da bude sazvana da izabere novog papu. Mediji ocenjuju da je ta odluka praktično bez presedana u istoriji Katoličke crkve. Papa Benedikt XVI došao je na čelo Rimokatoličke crkve u aprilu 2005. godine posle smrti pape Jovana Pavla Drugog.