Kutiljero: Mir je mogao biti postignut još 1992. godine

HAG - Portugalski diplomata Žoze Kutiljero izjavio je u Haškom tribunalu da bi prihvatanjem principa o budućnosti Bosne i Hercegovine, o kojima je on pregovarao sa tri sukobljene strane u martu 1992, "bosansko pitanje moglo biti rešeno ranije i uz manje, uglavnom muslimanskih, gubitaka".

"Istinska je tragedija što mir nije postignut preko Izjave o principima. Kada se uporedi mapa koja je bila dodatak Izjavi, i mapa koja je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz novembra 1995, vidi se da je, posle tri i po godine ratovanja, rezultat skoro isti. Mnogi životi su mogli biti sačuvani", rekao je Kutiljero.

Svedočeći u dokaznom postupku odbrane bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, Kutiljero je potvrdio svoj raniji stav da su "predsednika Aliju Izetbegovića i njegove saradnike dobromisleći autsajderi sa strane, koji su mislili da znaju bolje, hrabrili da odbace sporazum iz 1992. i bore se za unitarnu bosansku državu".
Kutiljero je potvrdio i stav da je za situaciju u Bosni 1992. bilo "apsurdno kriviti isključivo Srbe, jer su sve tri strane bile odgovorne".

Zahvaljujući se Kutiljeru na dolasku u Hag, Karadžić je rekao: "Niste bili nimalo meki prema Srbima, ali mi smo se divili Vašoj upornosti i veštini da se sačuva mir".

Kutiljero je 1992, u ime tadašnje Evropske zajednice, vodio pregovore između tri strane o budućnosti BiH. Nakon nekoliko rundi pregovora, predstavnici Srba, Hrvata i muslimana, prihvatili su u martu 1992. Izjavu o principima.

Prema toj Izjavi, BiH bi se "sastojala od tri konstitutivne jedinice, i svaka od njih, kao i središno telo, zalagala bi se za zaštitu ljudskih prava i za zaštitu prava manjina".

Skupština bi se sastojala od dva doma - doma građana i doma konstitutivnih jedinica, a za donošenje odluke bi bila potrebna većina. Takođe je bilo predviđeno da se održi referendum, kako bi se potvrdili ovi principi.

Prema svedokovoj izjavi, ubrzo po postizanju sporazuma, do njega su počele da dopiru informacije da se Izetbegović odriče svog potpisa. Muslimanska strana je u junu 1992. formalno odbacila sporazum, kazao je Kutiljero.

Ambasador Kutiljero je prošle godine dao izjavu članovima tima Karadžićeve odbrane, koja je ranije već objavljenja.

Optuženi je izjavu pročitao u sudnici i predao u dokazni materijal, nakon što je svedok potvrdio da bi, kada bi mu danas bila postavljenja ista pitanja, na njih dao u suštini iste odgovore.

Tužilac Alan Tiger sugerisao je u unakrsnom ispitivanju da je "bilo više načina da se spreči rat" i da je, "osim prihvatanja principa, drugi način bio da bosanski Srbi prihvate nezavisnost BiH".

"Bilo je i drugih načina. Niste spomenuli Hrvate, koji su takođe imali svoje ideje", rekao je Kutiljero.

"Čim je Hrvatska proglasila nezavisnost, mnogima je bilo jasno da će doći do problema u Bosni. Vlada je bila koaliciona, sastavljena od predstavnika naroda koji su pregovarali sa mnom, i ujedno se odvijala borba na terenu", naveo je Kutiljero.

On je podsetio da "Srbi nisu hteli nezavisnu Bosnu, Hrvati su hteli da pripoje deo Bosne, a muslimani su mislili da mogu da ostvare jedinstvenu državu".

Kutiljero je svedočio na osnovu obavezujućeg naloga tribunala, jer nije hteo da da iskaz dobrovoljno.

Kutiljero smatra da bi obaveza za pregovarače da se pojave kao svedoci mogla sa ugrozi njihovu poziciju u budućim sukobima.

Sudije taj stav nisu prihvatile, navodeći da su mnogi drugi međunarodni pregovarači već svedočili pred tribunalom.

Ukoliko svedoci ne postupe u skladu sa obavezujućim nalogom, protiv njih može biti pokrenut postupak za nepoštovanje suda, za šta je zaprećena kazna do sedam godina zatvora, ili do 100.000 evra, a mogu biti izrečene i novčana i zatvorska kazna.

Za vreme svedočenja, u sudnici je, po odobrenju suda, bilo pristutno dvoje predstavnika Vlade Portugala.