BEOGRAD - U "Službenom glasniku" zatekao sam rasipništvo u 2012, preveliki broj zaposlenih, posebno pod ugovorom, prepun magacin neprodatih knjiga, loše ugovore za saizdavaštvo na štetu "Glasnika" i izuzetno velike rashode, a samo četiri miliona 418 hiljada dinara neto dobiti u prošloj godini što je za 94,6 posto manje nego u 2011, naveo je Direktor JP "Službeni glasnik" prof dr Radoš Ljušić.
Direktor "Glasnika" je istakao da je izveštaj o poslovanju u 2012. koji je juče u celini usvojio Nadzorni odbor prosledio Vladi Srbije na usvajanje i da je taj izveštaj dostupan za sve koji žele da ga u celini prouče.
Na osnovu stare sistematizacije i postojećeg zakona o JP "Glasnik" iz 1992. prethodno rukovodstvo je od početnih 50 zaposlenih prošlu godinu završilo sa 412 stalno i 67 po ugovoru zaposlenih (479 ukupno).
"Pri tome je na jednom projektu digitalizacije službenih novina bilo angažovano 29 zaposlenih i taj broj je sveden na troje koji su spremni da posao dovrše do jeseni", rekao je on.
Ljušić je najavio da priprema predlog novog zakona o "Glasniku" i novu sistematizaciju, pošto je starom bio predviđen preveliki broj izmišljenih direktorskih i savetničkih mesta, i kao primer naveo 27 urednika i izvršnih urednika.
On je upozorio da je prema novom Zakonu o javnim nabavkama oduzeto "Glasniku" ekskluzivno pravo da oglašava tendere osim za sume iznad 5 miliona dinara i to će u 2013. biti gubitak od 325 miliona dinara jer zakon počinje da važi od 1. aprila a iduće godine će taj manjak iznositi 450 miliona dinara što će direktno umanjiti prihode preduzeća za više od 45 posto.
Prema usvojenom finansijskom izveštaju u 2012. "Glasnik" je ostvario ukupni prihod od milijardu i 515 miliona dinara a rashodi su bili milijarda i 482 miliona dinara, dok su rashodi u 2011. bili milijardu i 246 miliona dinara.
"Znači, za samo godinu dana rashodi su se povećali za 236 miliona dinara, što se iskazalo na drastično umanjenoj dobiti koja je u 2011 iznosila 85 miliona 950.000 a u 2012. četiri miliona 418.000 dinara", rekao je Ljušić.
Kao primer novog poslovanja on je naveo da je u januaru ove godine uštedeo već 10 miliona dinara što, kako je rekao, prethodna vlast nije uspela za godinu dana. Osvrnuvši se na sekundarnu delatnost "Glasnika" - izdavaštvo, Ljušić je naveo da je za 2012. bilo predvidjeno da se objavi 185 naslova a štampano je 458 i to 269 samostalno i 162 u saizdavaštvu.
Ne osporavajući da je bilo čak izuzetno dobrih knjiga LJušić je skrenuo pažnju na promašena izdanja među koja je kao najveće gubitnike naveo četiri časopisa koja je izdavao "Glasnik" i 5 kojih je pomagao. Pošto je na svakom od 1.000 primeraka tiraža gubio u proseku 1.900 dinara po primerku, odlučio je da, sa velikim žaljenjem, privremeno obustavi štampanje časopisa do finansijske stabilizacije kuće.
Takođe, kao velikog gubitnika naveo je kiosk izdanja kojih je bilo 53. Njihov ukupni tiraž bio je 284.330 a prodato je samo 108.483 primerka. Kao najgori primer je naveo brošuru "Pobunite se" štampanu u 22.000 primeraka a neprodato je ostalo 17.536 i roman Milovana Vitezovića "Lajanje na zvezde" koji je štampan u 15.000 a prodato je do sada 3.000 primeraka knjige. Zbog toga je odlučio da obustavi kiosk izdanja i traži nova rešenja.
Veliki problem su zalihe knjiga i prema njegovim rečima su se u 2012. uvećale za 107 miliona dinara u odnosu na prethodnu godinu, što iznosi 149 odsto pošto su ukupne zalihe sada 586 miliona 439 hiljada dinara.
Ljušić smatra da je to primer neprofitabilnog poslovanja i znak nekontrolisane i haotične produkcije. Kao primere sličnih "nedomaćinskih" vidova poslovanja on je naveo odnos prema magacinskom prostoru, jer je magacin u vlasništvu "Glasnika" dat u zakup jednoj perionici a "Glasnik" je iznajmio drugi za koji je plaćana kirija 7 miliona 204.800 dinara godišnje i davanje pozajmice od 54 miliona 300.000 dinara "Prosveti" u Čačku a umesto da se pozajmica vrati, Vlada je pripojila "Prosvetu" "Glasniku" i povećala broj zaposlenih za 13 a pozajmica je propala.
Među saizdavačima koji su pokrili autorske honorare a prepustili sve ostale troškove "Glasniku" Ljušić je naveo "Dangraf", "Beogradsku knjigu" i "Čigoju" koji su umesto učešća u novcu dali "Glasniku" primerke knjiga koje su ostale neprodate.
Ljušić je najavio da će tokom 2013. maksimalna štednja obuhvatiti smanjenje voznog parka, zabranu avansnog plaćanja za bilo koji ugovor (po deset godina su unapred plaćali kiriju za knjižare), raskidanje ugovora sa honorarnim saradnicima osim onih za koje će se pokazati da su neophodni jer će njihovi zadaci biti rasporedjeni na stalno zaposlene.
Prema njegovoj "dijagnozi" javna preduzeća kojima pripada i "Glasnik" propadaju zbog rasipništva, nezainteresovanosti zaposlenih i njihovog prevelikog broja.
On je preporučio novoj ekipi na čelu sa Nikolom Vujičićem koga je postavio za direktora izdavaštva da se orjentišu na profitabilne knjige a veoma retko da se objavljuju dela koja su od izuzetnog značaja za srpsku kulturu, da se pažljivo preispitaju svi ugovori koji su do sada sklopljeni jer su u nekim slučajevima bili angažovani ljudi koji su bili zaposleni na jednom do dva druga mesta ili su bili penzioneri.
Prema njegovim rečima u buduće će se poštovati zadata procedura da svaki rukopis odlazi direktoru izdavaštva koji je dužan da ga prosledi, ukoliko smatra da rukopis to zaslužuje, uredniku odredjene edicije i da će zbog štednje izdavački plan za 2013. verovatno biti prepolovljen. To ne znači, dodao je Ljušić, da se neće veća pažnja posvetiti vrhunskoj beletristici primerenoj renomeu "Glasnika".