BEOGRAD - Autorka koja je progovorila o sudbinama sponzoruša, Maša Rebić večeras je predstavila svoj četvrti roman "Još samo ovaj put", u izdanju "Lagune", u kome govori o još jednoj tabu temi naše literature - erotskim fantazijama koje junake odvode do perverzija.
U razgovoru koji je u kafeu knjižare Delfi u SKC vodila Tanja Ljubisavljević, o knjizi za koju je njen urednik Nenad Župac rekao da je najbolje i najzrelije Rebićkino delo, govorila je, pored urednika i autorke, i dramaturg i književnica Danica Nikolić - Nikolić.
Pun kafić pretežno mlade publike oba pola samo potvrđuje da je autorka s pravom stekla reputaciju najpopularnije spisateljice mlađe, urbane populacije, romanima "Sponzoruše", "Devojke iz kraja" i " Cvet moga života" koji se i dalje dobro prodaju, iako su ih štampala, do sada, tri izdavača.
Urednik Župac je otkrio da je bio veoma skeptičan kada je dobio rukopis romana, jer ga je autorka "pripremila" da su naratori koji govore u prvom licu dve žene i dva muškarca, pošto se obično sretao s neuverljivim monolozima muških junaka kada su ih pisale žene.
"Junaci Maše Rebić deluju uverljivo, jer govore kao pravi muškarci, a žene, kada govore u prvom licu, otkirvaju da su zrele ličnosti koje znaju šta žele", konstatovao je Župac i dodao da je autorka "ušla u um junaka" tako uverljivo da knjiga može da se označi kao " psihološki realizam".
Rebićeva je replicirala da je u svim romanima naklonjena "negativcima", jer su to slojeviti, kompleksni likovi sa kakvima se srećemo na svakom koraku i koji doprinose uverljivosti i dramatičnosti priče, a u sklučaju romana "Još samo ovaj put" pomažu da se dočara uverljiva slika strasti, erotskih fantazija i snažne opsesije.
Nikolić - Nikolić je upozorila da "ovo nije dopadljiv roman sa srećnim krajem koji podilazi sve učmalijoj i pomalo ulenjenoj domaćoj publici, već psihološka studija sve devijantnije populacije ovog našeg podneblja".
Aktere romana opisala je kao "ljude plitkih emocija, ali dubokih opsesija, kojima je Rebićeva nepogrešivo prikazala vreme u kome živimo, jer su oni žrtve epohe u kojoj dišu, obitavaju i vole".
Prema njenom mišljenju, roman je "hrabra i provokativna priča" dok je urednik Župac kazao da je roman "brz kao metak i zato se brzo čita, ali dugo pamti".