BEOGRAD/BOSTON - U govoru ruskom vojnom vrhu, predsednik Vladimir Putin je pozvao na "drastično unapređenje" oružanih snaga u narednih pet godina da bi se Rusija suprotstavila nizu novih spoljnih pretnji i, kako je rekao, američkim "sistematskim pokušajima podrivanja ravnoteže snaga".
Ruski vojni stručnjaci upozoravaju da Putinov oštar govor u sredu u Ministarstvu odbrane verovatno nije bio namenjen stranoj publici, piše danas konzervativni američki list "Kriščen sajens monitor" (The Ćristian Science Monitor).
Ipak, njegovi stavovi su širom sveta protumačni kao još jedan znak - jedan od mnogih - da se Rusija pod Putinom "okreće ka unutra, utvrđujući se protiv stranog uticaja i koristeći strah od spoljnih pretnji kao sredstvo za sprovođenje sve konzervativnije i izolacionističke vrste nacionalnog jedinstva", piše list.
"Promena geopolitičke situacije zahteva brzu i promišljenju akciju. Oružane snage Rusije moraju dostići potpuno nov nivo sposobnosti u narednih 3-5 godina", rekao je Putin, po transkriptu govora objavljenom na sajtu Kremlja.
"Vidimo kako se nestabilnost i sukobi šire svetom. Oružani sukob se nastavlja na Bliskom istoku i u Aziji, a opasnost od "izvoza" radikalizma i haosa raste u nama susednim regionima".
Rusija je duboko uznemirena onim što vidi kao haos koji se širi na Bliskom istoku na talasu "Arapskog proleća". Kremlj optužuje Zapad za potpirivanje pobune i brine da će se nemiri proširiti na njen, uglavnom muslimanski, sever Kavkaza gde islamistička pobuna godinama postepeno jača.
"U isto vreme, vidimo metodične pokušaje da se strateška ravnoteža potkopa na razne načine", rekao je Putin. "Sjedinjene Države su u suštini sada pokrenule drugu fazu svog svetskog sistema protivraketne odbrane. Ima i pokušaja da se proglasi mogućnost širenja NATO dalje ka istoku, a tu je i opasnost militarizacije Severnog pola... Svi ti izazovi - a to su samo neki od mnogih pred nama - od direktnog su značaja za naše nacionalne interese i, samim tim, određuju naše prioritete", dodao je on.
Stručnjaci kažu da je Putin verovatno potegao spoljnu pretnju kao sredstvo da u vojnom vrhu Rusije obnovi normalnost i smisao zajedničkog cilja posle pet godina sveobuhvatne strukturne reforme koja je dovela do prinudnog penzionisanja više od polovine oficirskog kora, i do ukidanja desetina "fantomskih" divizija iz sovjetske koje su imale potpun sastav oficira, ali ne i vojnike, a sve je to trebalo da se zameni manjim brojem mobilnih, profesionalnih vojnih "brigada".
Reforme su ubrzane posle kratkog letnjeg rata Rusije s Gruzijom, koji je, iako pobedonosan, otkrio mnoge ozbiljne nedostatke u ruskim oružanim snagama. Pored drakonskih strukturnih promena, Kremlj je odobrio 750 milijardi dolara za osmogodišnji program opremanja vojske oružjem 21. veka. Te reforme je sproveo sada ražalovani bivši ministar odbrane Anatolij Serđukov koji je optužen za korupciju i uklonjen krajem prošle godine potezom koji mnogi posmatrači smatraju osvetom starog vojnog establišmenta.
"Reforme Serđukova su predstavljaje snažno odbacivanje ruske vojne tradicije zbog čega ih je mrzela većina oficira", kaže Aleksandar Golc, vojni kolumnista onlajn magazina "Ježednevni žurnal". "Serđukov je u suštini ukinuo sovjetski i carski model "masovne mobilizacione vojske" i pokušao da ga zameni modernijim oružanim snagama", kaže on.
"Sada je dobar istorijski trenutak za takve reforme jer je jasno da naše oružane snage nemaju s kim da se bore u svetu", tumači Golc za američki list. Serđukova je zamenio Sergej Šojgu, jedan od najpoštovanijih političkih lidera Rusije, veran Putinu, koji je užasnuo liberale rušeći reformu komad po komad, očigledno uz blagoslov Putina.
Šojgu je već izdao 20 naređenja za povratak na staro, uključujući obnavljanje dveju slavnih divizija - Tamanskaje i Kantemirovskaje, koje je Serđukov već bio pretvorio u manje brigade, kaže Viktor Baranec, bivši portparol Ministarstva odbrane, sada vojni komentator moskovog dnevnika "Komsomolskaja pravda".
"Šojgu pokušava da vrati vojsku u položaj koji je imala pre Serđukova", kaže Baranec. On kaže za američki list da većina oficira i vojnika odobrava poništavanje reforme. "Oni pozdravljaju odluke Šojgua... Serđukov je kasapio vojsku, a čak i dobre stvari koje je uveo, loše su sprovedene...
Vojska se nada da će Šojgu moći da nastavi kako je počeo", kaže on. Golc kaže da Putin, koji je, pre svega, i uveo vojnu reformu i postavio svog bliskog saradnika Serđukova da je sprovede, dobro zna da su baš te promene bile od suštinskog značaja da ruska vojska uđe u 21. vek.
Ipak, u govoru vojnom vrhu, Putin je izbegao bilo kakvo pominjanje napora Šojgua da se reforma preokrene i svoj govor je ograničio na teme koje sigurno dobro prolaze kod okupljenih generala: potreba za većom budnošću pred rastućom spoljnom pretnjom, bolje oružje za oružane snage, više vežbi i manevara, i veće plate i više povlastica za oficire.
"Putin savršeno dobro razume šta je potrebno, ali on ovih dana izgleda da je pre svega zainteresovan da osigura političku podšku oficira starog kova", kaže Golc za "Kriščen sajens monitor"