SARAJEVO/BANJALUKA - Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine (BiH), kao i prethodnih godina, danas će biti obeležen samo u Federaciji BiH, dok će u Republici Srpskoj to biti uobičajeni dan.
U Federaciji BiH obeležavaju 1. mart 1992. godine kada je nešto više od 60 odsto Bošnjaka i Hrvata u BiH dalo svoj glas za "suverenu i nezavisnu BiH" i izlazak iz SFRJ, na referendumu koji su bojkotovali predstavnici srpskog naroda.
Istog tog dana je na sarajevskoj Baščaršiji pucano u srpske svatove, kada je ubijen Nikola Gardović, samo zbog srpske zastave koja se našla u svadbenoj povorci.
Po mišljenju mnogih, bio je to svojevrsni okidač za krvavi sukob, koji će vrlo brzo uslediti u BiH.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik mišljenja je da je 1. mart praznik bošnjačkog naroda i da mu Srpska to ne spori, ali da ona ne slavi taj datum,i da to ne može biti praznik državnosti BiH.
Lider stranke HDZ-a 1990 Božo Ljubić izjavio je da, iako 1. mart nije prihvaćen kao praznik cele BiH, legitimno je da ga neko obeležava, posebno u Federaciji BiH, ali da treba što manje pažnje posvećivati stvarima koje izazivaju frustracije.
Na konstataciju da su 1. marta 1992. godine i Hrvati u BiH glasali na referendumu za nezavisnost, a da sada većina pripadnika ovog naroda ne praznuje taj dan, Ljubić je istakao da "Hrvati nemaju razloga da slave nijedan datum iz savremene istorije BiH".
"Treba težiti tome da se usvoje službeni praznici koje ćemo svi zajedno da slavimo", poručio je Ljubić, preneli su sarajevski mediji.
Do danas se stavovi u dva bosanskohercegovčka entiteta, Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, u vezi sa obeležavanjem ovog dana nisu približili, navodi agencija Anadolija.
Referendum o nezavisnosti, održan 29. februara i 1. marta 1992. godine, s jedne strane značio je potvrdu opredeljenja većine građana prema budućnosti zemlje. Ali, referendum je bio i uvod u trogodišnji krvavi rat koji je odneo više od stotinu hiljada žrtava, dok je više od milion građana Bosne i Hercegovine proterano s ognjišta.
Rat je ostavio trajne posledice po stanovništvo, infrastrukturu i ekonomiju zemlje koja se nije oporavila sve do danas.
Zemlje članice Evropske zajednice priznale su Bosnu i Hercegovinu 6. aprila 1992. godine, a SAD dan kasnije, 7. aprila. Bosna i Hercegovina je 22. maja 1992. godine primljena u punopravno članstvo Ujedinjenih nacija.
Dejtonski mirovni sporazum i Ustav Bosne i Hercegovine, koji je donesen kao njegov sastavni dio, na snazi su do danas sa svim svojim manjkavostima. U proteklih 17 godina bilo je i pozitivnih iskoraka u nameri da se poprave nedostaci dejtonskog Ustava.
Međutim, iako su njene vlasti i građani odavno izrazili opredeljenje o pristupanju BiH Evropskoj uniji, u čemu je značajno pomogla i međunarodna zajednica, zemlja poslednjih nekoliko godina uglavnom stagnira u ispunjavanju uslova na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Povodom tog dana, minutom ćutanja i učenjem Fatihe za poginule ispred Večne vatre u Sarajevu vence su juče položili članovi Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i Željko Komšić, kao i gradonačelnik Sarajeva Alija Behmen, te predstavnici sarajevskih općina i nevladinih organizacija.
Danas će Dan nezavisnosti BiH biti nastavljeno poseta brojnim obeležjima i svečanim sednicama opštinskih veća u više gradova.
Dan državnosti BiH,