BRISEL: Samo Priština odbija dijalog o predlogu Beograda

Predlog Beograda da srpske opštine na Kosovu dobiju autonomiju i institucionalnu moć da štite svoje interese zasad odbija samo Priština koja smatra da srpske zajednice mogu imati samo neko "udruženje" bez uloge u političkoj vlasti Kosova

BRISEL - Nova runda razgovora Dačić-Ešton-Tači sutra u Briselu će biti nastavljena predlogom Beograda da se na Kosovu uspostavi zajednica srpskih opština s izvršnim ovlašćenjima, uključujući policiju i sudstvo, a Evropska komisija je saopštila da je cilj "normalizacija odnosa Srbije i Kosova".

Predlog Beograda da srpske opštine na Kosovu dobiju autonomiju i institucionalnu moć da štite svoje interese zasad odbija samo Priština koja smatra da srpske zajednice mogu imati samo neko "udruženje" bez uloge u političkoj vlasti Kosova. To proizilazi iz izjava srpskih i zvaničnika Prištine, a to su potvrdili u Briselu i evropski diplomatski izvori, koji tvrde da su "koraci ka nagodbi i jedne i druge strane mogući, a zato je i sazvana nova runda dijaloga".

Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, je rekla da je predviđeno da ova runda razgovora traje jedan dan i da se nastave razgovori o temi iz prethodne runde. Tada je isključivo razgovarano o zajednici srpskih opština.

Savetnik srpskog predsednika Marko Đurić je, posle konsultacije vladinih i državnih zvaničnika Srbije o dijalogu s Prištinom, zatražio da "u ovom ključnom momentu predstavnici međunarodne zajednice pošalju poruku Prištini da treba da bude spremna na ustupke kako bi se do kompromisa došlo".

Maja Kocijančič je naglasila da je "stav oko dijaloga jasan, a to je da je dijalog u interesu i Beograda i Prištine". Ona je time odgovorila na pitanje novinara da li će visoka predstavnica EU izvršiti neki pritisak, odnosno predložiti kosovskom premijeru Tačiju da učini korak napred ka nagodbi.

Kocijančić je, na pitanje da li će u ponedeljak u Briselu biti ključna tema zajednica srpskih opština, naglasila da "sve što se u dijalogu događa, zbiva u dogovoru jednog i drugog premijera i mi radimo u tom kontekstu".

Ona je dodala da visoka evropska predstavnica "ima podršku cele međunarodne zajednice" i navela će se sutra pre podne Ketrin Ešton najpre odvojeno sastati s premijerima Srbije i Kosova, Ivicom Dačićem i Hašimom Tačijem, a potom bi se održao zajednički sastanak.

Na pitanje da li će u dijalogu u ponedeljak biti reči i o početku delovanja "oficira za vezu " Beograda i Prištine, Maja Kocijančič je uzvratila da je bitno da se svi dogovori sprovode i da na tome rade stručnjaci dve strane u tehničkom dijalogu.

Obavešteni izvori su Beti preneli da Priština i dalje zahteva da njen "oficir za vezu " u Beogradu ima imunitet sličan diplomatskom i posebno sedište s više ljudi, što bi značilo da se traži ambasada. U Evropskoj komisiji su stavili do znanja da je dogovor postignut jedino da predstavnici za vezu u dijalogu obe strane budu smešteni u delegacijama Evropske komisije u Beogradu i Prištini, bez državno-diplomatskog statusa .

Izvori u Evropskoj komisiji su naveli i da se u tehničkoj ravni dijaloga uveliko razgovara i o rešenjima za energetiku i telekomunikacija na Kosovu, prevashodno o pitanjima od interesa za srpsku zajednicu, kao i Beograd i Prištinu.

Državni vrh Srbije je juče saopštio da je potpuno utvrđena strategija za nastavak dijaloga u Briselu i zatražio da najuticajniji predstavnici međunarodne zajednice Prištinu ohrabre da učini ustupke kako bi se postigao dogovor u ključnom trenutku dijaloga.

Srpski premijer Dačić je ocenio ranije da zvaničnike Prištine na odbijanje nagodbe o zajednici srpskih opština neko podstiče i u međunarodnoj zajednici. Dačić je naglasio da sad jednostavno ne zna o čemu bi se pregovaralo i naglasio da se varaju oni koji računaju da će Srbija zbog dobijanja datum pregovore o članstvu u Evropskoj uniji "popustiti i prihvatiti nešto što nije u našem državnom i nacionalnom interesu ".

Kosovski premijer Tači je posle prethodne runde dijaloga rekao da bi zajednica srpskih opština mogla da ima nadležnosti za školstvo i zdravstvo, ali je podvukao da Priština traži "rasformiranje bezbednosnih struktura na severu što je pre moguće, i uvođenje reda, zakona i pravnog sistema u sklopu kosovskog zakonodavstva".