Kada kuća grmi od svađe i nasilja, u porodici najviše ispaštaju najmlađi - deca. Mališani na viku, dreku i fizičko nasilje različito reaguju, ali činjenica je da svaki dečak ili devojčica koji vide da njihov tata udari mamu trpe snažan stres, koji ostaje kao posledica. Kada zlostavljane žene nemaju načina da se sačuvaju od mučenja svog muža, spas traže u sigurnoj kući. Sa sobom vode i decu, koja u prihvatilište dolaze u najrazličitijem stanju.
Koordinatorka savetovališta za porodično nasilje Vesna Stanojević otkriva za Dr Kurir kako na decu utiče boravak u sigurnoj kući.
- Deca u sigurnu kuću uglavnom dolaze u pratnji svojih majki. Naravno, bilo je izuzetaka, ali veoma je malo dece koja sama dođu, odnosno preko Centra za socijalni rad. Na mališane sigurna kuća različito utiče, zato ništa ne treba generalizovati. Neki ne žele da dođu, plaču i hoće da se vrate u staro okruženje. Suprotno tome, postoje mališani koji su veseli prilikom dolaska, brzo se uklapaju i druže se s drugima. Međutim, ono što je najvažnije za njih, jeste da se posle određenog vremena oporave od preživljenih trauma, uklope u kolektiv i nastave da idu u školu ili vrtić, a u okviru sigurnih kuća - kaže Vesna Stanojević.
Prema njenim rečima, iako su deca na početku uplašena, povređena, nesigurna u sebe, a često i ljuta, posle nekog vremena, kad se osete sigurno, pokazuju napredak i polako se uključuju u kolektiv.
- Deca koja su neposredno bila izložena nasilju i imaju povrede uglavnom su plačljiva i tužna. Sagnuta im je glavica, reaguju na bilo čiji dodir, trzaju se na povišen glas i izbegavaju drugu decu. Ipak, kroz boravak u vrtiću i odlazak u školu, uz nežan odnos i razumevanje, mališani se prilagođavaju uslovima. Osoblje radi na njihovoj socijalizaciji, a posebno psihoterapeuti. Posle nekog vremena organizuje im se odlazak u zoološki vrt, dečja pozorišta, priredbe u domovima kulture i slično - ističe ona.
Deca sa svojim majkama u sigurnim kućama ostaju od pet do šest meseci, a u izuzetnim slučajevima taj boravak može biti skraćen ili produžen. Duži boravak u prihvatilištu pomaže deci da nađu društvo i ponovo počnu da se igraju i druže.
Boravak u kući bez posledica
Vesna Stanojević ističe da do sada nije primećeno da su deca koja su vreme provodila u sigurnoj kući trpela neke posledice tokom odrastanja.
- Prema našim podacima, posledica nema, ali taj podatak još nije obrađen do kraja. Malo je vremena otkad sigurne kuće rade da bismo bili sigurni da su oni tačni i potpuni. Kao i sve ostalo, eventualne posledice zavise od deteta. Neki mališani kroz sve prođu lakše i bez posledica, a neke te teške uspomene prate celog života - kaže Stanojevićeva.