Česi tuže Klausa za veleizdaju?
PRAG - Senat češkog parlamenta odlučuje danas da li će tužiti Ustavnom sudu odlazećeg predsednika Vaclava Klausa za veleizdaju, pre svega zbog novogodišnje amnestije kojom je prekinuo suđenja nekima od najvećih korupcionaša, utajivača poreza i preveranata među češkim tajkunima.
Predlog da se Klaus izvede pred sud za veleizdaju, koju po češkim zakonima za razliku od izdaje domovine može da počini samo šef države, podnela je grupa od 28 senatora pretežno iz redova opozicione levice.
Klausa pred sud za veleizdaju, kao prvog predsednika Češke u istoriji koji bi odgovarao za taj zločin, predlagači žele da postave zbog sistematskog kršenja ustavnih nadležnosti šefa države. Amnestija, zbog koje je Klausova popularnost među Česima spala sa 70 na 26 odsto pošto je vide kao poklon predsednika prijateljima u biznisu, samo je jedna od stavki u tužbi.
Klaus, recimo, nije potpisao sporazum o evropskom stabilizacionom mehanizmu za evro, iako su saglasnost dala oba doma parlamenta, te predsednik nije imao pravo da potpis odbije. Čitavu godinu dana Klaus nije predložio nijednog od sudija Ustavnog suda i lako može da se desi da taj sud bude tokom proleća paralisan, bez dovoljnog broja sudija.
Predsednik gornjeg doma parlamenta, senator Milan Šteh, procenjuje da su šanse da Senat danas u raspravi iza zatvorenih vrata pošalje odlazećeg predsednika pred sud za veleizdaju 50:50.
Jedan od inicijatora tužbe, najpopularniji češki političar, senator za socijaldemokrate Jirži Dinstbir mlađi oštro je odbio tvrdnje vladajuće desnice da opozicija samo želi da se obračuna sa Klausom kako ne bi mogao da se dalje angažuje u politici kada mu za četiri dana istekne poslednji predsednički mandat. Kazna za veleizdaju je između ostalog i to da se predsedniku oduzima mandat, a takođe i pravo da ikada bude izabran za šefa države.
Dinstbir insistira na tome da tužba ima smisla i sada, na kraju Klausovog mandata kako bi se ubuduće preciznije definisale nadležnosti šefa države.