Društvo

KLJUČ RAZVOJA: Zadržavanje mame na poslu

Foto: Regus
Mame koje rade su ključne za ekonomski razvoj, ali fleksibilnost je kritična, otkriva anketa kompanije Regus

BEOGRAD Srpska preduzeća mogu da vrate radnice posle porodiljskog bolovanja uvođenjem veće fleksibilnosti, objekata za brigu o deci u blizini radnog mesta, obimnijim korišćenjem tehnologije za video-konferencije i obimnijim deljenjem poslova, kažu srpski ispitanici u poslednjoj anketi kompanije Regus koja je anketirala više od 26.000 poslovnih ljudi iz više od 90 zemalja.

Srpski radnici navode da povratak žena na posao posle porodiljskog bolovanja mogu da ohrabre: objekti za brigu o deci u blizini radnog mesta (92 odsto), mogućnost rada bliže kući (85 odsto), fleksibilno radno vreme (81odsto), deljenje poslova (81 odsto) , mogućnost izbora video-konferencije umesto putovanja bar neko vreme (65 odsto). Samo 46 odsto ispitanika misli da je više slobodnih dana rešenje da se više majki koje rade vrati na posao, a skoro četvrtina (23 odsto) misli da zapošljavanje majki koje se vraćaju na posao može da poboljša produktivnost.

Ako se uzme da se vlasti slažu da je veće učešće žena u radnoj snazi vitalno za održavanje i podsticanje rasta, povećanje kočine radnica koje i dalje otkrivaju da ih teškoće brige o deci primoravaju da prestanu da rade nakon porodiljskog bolovanja mora hitno da se zaustavi.

Ne samo da su majke koje se vraćaju na posao ključne za ekonomski razvoj, već, na poslovnom nivou, zapošljavanje majki koje se vraćaju na posao pomaže da se poboljša produktivnost, verovatno zato što se smanjuju troškovi obuke i zapošljavanja, kažu ispitanici. Ovaj rezultat potvrđuje prethodno istraživanje kompanije Regus koje je otkrilo da 56 odsto preduzeća u svetu cene majke koje se vraćaju na posao na pola radnog vremena pošto nude veštine i iskustvo koje se teško nalaze na trenutnom tržištu, a 72 odsto ispitanika misli da kompanije koje ignorišu majke koje se vraćaju na posao na pola radnog vremena gube značajan i vredan deo radnika dostupnih za zapošljavanje.

Interesantna je činjenica da je više slobodnih dana bila najmanje popularna mera koju su izabrali ispitanici kao kritičnu da bi se pomoglo ženama da se vrate na posao posle porodiljskog bolovanja, pri čemu su istakli da su potrebne radikalne promene radnih navika, a ne dodatni dani odmora.


„Postoji jak razlog za veće uključivanje majki koje se vraćaju na posao u radnu snagu: povećani bruto domaći proizvod, održivi razvoj, premošćivanje jaza u veštinama i borba protiv siromaštva samo su neke prednosti. I na poslovnom nivou postoje mnoge prednosti od ponovnog integrisanja žena nakon porodiljskog bolovanja: pristup veštim i obučenim radnicima, manja reorganizacija kadrova, pa čak i povećana produktivnost, kako otkriva ova anketa. Ipak, radna snaga nastavlja da gubi sposobne i obučene radnike sa ključnim veštinama i kvalifikacijama pošto žene otkrivaju da teret brige o deci ne može da se pomiri sa poslovnim životom. Ali ova poslednja anketa otkriva da radnici u ogromnoj meri prepoznaju da je veća fleksibilnost u smislu radnog vremena i mesta rešenje da se više žena vrati na posao posle porodiljskog bolovanja. Pošto se radne navike globalno razvijaju u korist veće fleksibilnosti, ovo istraživanje predlaže da su promene radnih praksi posebno hitno potrebne za majke koje se vraćaju na posao, čiji je doprinos poslovanju i ekonomiji inače sputan“, navode u Regusu.