Lekovi pomažu da se uspori uništavanje mišića. Više uopšte ne mogu na noge, a u poslednjoj fazi izgubiću moć govora
Veliki borac! Jadranka Stojaković primila je ekipu Kurira u Domu za stara lica „Karitas“ u Banjaluci. Iako je u kolicima, a njenoj bolesti oštećenju motornog neurona nema leka i prognoze nisu sjajne, svetski poznata kantautorka ne prestaje da stvara. Pre tri dana predstavila je svoj kompilacijski album „Boje zvuka“.
- To je presek gotovo 40 godina mog stvaralaštva. Bilo mi je teško da izaberem samo 45 pesama. Na izdanju su se našli i instrumentali koje sam u Japanu pisala za video-igre. Kupila sam i plej-stejšn zbog tih numera. Morala sam da pređem celu video-igru da bih čula svoje melodije do kraja.
♦ Snimićete novu pesmu? - Teško. Ne mogu da pevam. Mogu jednu i po pesmu da otpevam. Glas me polako izdaje.
♦ Kakve su prognoze po pitanju vaše bolesti? - Nisu sjajne. Lekovi pomažu samo da se uspori uništavanje mišića. Stopala su mi potpuno potonula i više ne mogu na noge. To je jedna progresivna bolest, koja ide samo nagore. U poslednjoj fazi kažu da ću izgubiti moć govora. Svuda gde sam slala svoje medicinske nalaze dobila sam isti odgovor - da mi ne mogu pomoći.
♦ Da li će vas opet videti beogradska publika? - Bolest mi je pojela dosta energije. Beograd je predaleko. Do Zagreba još nekako odem jer je bolje rešen transport invalida. Postoji dosta odmarališta i toaleta za nas s posebnim potrebama.
♦ Kako je na kraju završen sudski proces u Japanu? - Dobila sam smešnu odštetu. Nisam uspela da dokažem da sam njihovom greškom preletela preko kabla na koncertu i da nisu bili adekvatno zaštićeni.
♦ Da li je moguće da tako prođete u zemlji gde funkcionišu ljudska prava? - Kad ste stranac, sve je moguće. U tim momentima osećala sam se kao građanin drugog reda.
♦ Hoćemo li vas sledeće godine videti kao predstavnika BiH na Evrosongu? - Moja je želja bila da učestvujemo i ove godine. BiH je odlučila da odustane od takmičenja zbog teške finansijske situacije. Volela bih da i sledeće godine budem u timu za Evrosong.
♦ Kako vas služe ruke za gitaru? - Ruke me još dobro služe. Akustične gitare odavno sam zamenila električnom. Žao mi je što ne mogu da budem okružena svim svojim instrumentima. Nisam u prilici da sviram više na „stratokasteru“, pretežak mi je. Nedavno sam iz Japana dobila na poklon „jamaha“ gitaru tešku svega dva i po kilograma.
Dragan Kadić
Novinar Kurira u poseti Jadranki Stojaković
Po ovim hitovima znamo Jadranku
♦ Što te nema ♦ Sve smo mogli mi ♦ Čekala sam dragog čitav dan ♦ Muzika je svirala ♦ Ima neka tajna veza
Navijaću za Moje tri
♦ Kako vam se dopadaju Moje tri, predstavnice Srbije na Evrosongu, i da li da pevaju na srpskom ili engleskom jeziku? - Devojke su veoma mlade i atraktivne. Navijaću za njih da što bolje prođu u Malmeu. Ako budu pevale na engleskom, važno je da znaju kako da prenesu emociju publici. Imala sam sličan problem s Japancima. Nisam mogla da otpevam pesmu s istim emocijama. Plakali su na „Što te nema“, a posle verzije na japanskom ostali su hladni.