VRBAS – Tuga do neba.
Makiša, ljubavi zašto me ostavljaš. Sve smo spremili za naše venčanje. Toliko si maštao zajedno samnom o njemu. A sada, odlaziš u odelu koje smo kupili za naše venčanje. Umesto kod matičara, ti ga nosiš u grob. Joj... kukala je jedva ispuštajući glas, verenica Tamara nad sandukom Marka Šimuna (28) svog nesuđenog životnog saputnika za koga je trebala da se uda za samo deset dana.
Tamara iz ruku nije ispuštala kutijicu sa burmama, a poslednje ljubavno pismo svom vereniku nije mogla da pročita. To je umesto nje uradila drugarica.
- Naš prvi poljubac se desio pre 14 godina. Broj tvog mobilnog bio je 9991701, datum kada smo počeli da se zabavljamo. U svemu si nalazio simboliku. Svi su nam govorili da je to dečija ljubav,a jedino smo ja i ti znali da je prava, kvalitetna, obostrana ljubav, sa puno poverenja, prvenstveno poštovanja. Odrasli smo zajedno. Bili smo srećni. Osećao si veliku odgovornost prema sestri i majci i ja sam te podržavala. Najveća radost ti je bila rođenje sestrića kojeg si voleo više od sebe.U tvom srcu je bilo mesta za svakoga ko zasluži tvoju ljubav. A najviše ljubavi je bilo za mene.Dugo smo planiralo zajednički život, zajednički dom. Prvo smo sve sredili u kući i namestili, pa tek onda zakazali svadbu. Bili smo jedno telo, a dve duše. Voleo si mnogo da radiš, stalno si me pitao da li si dobar domaćin. Sve je bilo spremno za taj, sada nedostižan dan. Bio si moja najveća ljubav na svetu. Moj Bakica, moj Mališa. Sve si činio da ja budem srećna, delić je Tamarinog pisma Marku.
I neutešna majka Veselinka, neprestalno je kukala... Dozivala svog sina. Glavu porodice. Nema onog koji je mogao ostati ravnodušan, koji nije pustio suzu. Umesto 200 zvanica na svadbu, na poslednji oproštaj došlo je mnogo, mnogo više ljudi.
Samo sat ranije, na mesnom groblju u Bačkom Dobrom Polju, sahranjena je i Vanja Perušinović (24),koja je zajedno sa Markom nastradala u saobraćajnoj nesreći u nedelju ujutro. Groblje je bilo malo da primi sve koji su došli na poslednji ispraćaj Marku i Vanji.
- Sestro moja zašto odlaziš. Znaš koliko te volim. Nedavno sam ti rekao da ću se ove godine ženiti,a ti sada odlaziš, jaukao je nad Vanjinim grobom dve godine stariji brat Dinko.