Stanković: Albanci s juga nisu tema dijaloga

Kurir
Mislim da se tu radi o vrsti pritiska na tok pregovora u Briselu o statusu srpskih opština na Kosovu, naveo je šef Koordinacionog tela za jug Srbije

BEOGRAD - Šef Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković kaže da se ono što traže Albanci s juga- reciprocitet prava koja imaju Srbi na KiM- neće naći na briselskom stolu.

Upitan da prokomentariše najave lidera Albanaca sa juga Srbije da će zahtevati da se pitanje njihovog statusa rešava paralelno s budućim statusom severa Kosova, Zoran Stanković je rekao da ne postoje paralele između te dve situacije.

"Nismo dobili zahteve iz deklaracije koju su Albanci sa juga Srbije usvojili 9. marta. Mislim da se tu radi o vrsti pritiska na tok pregovora u Briselu o statusu srpskih opština na Kosovu. Ta deklaracija ne može da se nađe na pregovaračkom stolu u Briselu", kazao je Stanković.

On je istakao da je jedini dokument na kome su zasnovani pregovori Vlade Srbije s liderima Albanaca sa juga zemlje, platforma koja je zajednički usaglašena 25. februara, a ne deklaracija koju su albanski odbornici iz Bujanovca, Preševa i Medveđe usvojili 9. marta.

"Platformom od osam tačaka koju smo usaglasili s predstavnicima Albanaca sa juga Srbije i Misije OEBS-a 25. februara, precizirani su problemi na čijem rešavanju zajedno treba da rade državni i lokalni organi vlasti u tri opštine na jugu Srbije kako bi ljudi na tom području bolje živeli", rekao je Stanković.

On je podsetio da su stavovi za buduće razgovore s predstavnicima Albanaca iz Bujanovca i Preševa usaglašeni tokom nedavne posete šefa Misije OEBS-a u Srbiji Petera Burkharda tim opštinama.

"Dogovorili smo da probleme rešavamo kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim merama. Jedno od kratkoročnih rešenja koje ćemo realizovati do početka 2014. odnosi se na primedbu Albanaca da se upis u matične knjige obavlja samo ćiriličnim pismom", rekao je Stanković. On je dodao da je predviđeno da se srednjoročna rešenja ostvare do početka 2015, a dugoročna nakon te godine.

Komentarišući situaciju u Pčinjskom okrugu nakon nedavnih poplava, Stanković je naglasio da prioritet u pružanju pomoći imaju domaćinstva u pogođenom području kojima je dosad uplaćeno po 3.500 dinara.

"Situacija je kritična i pošto smo dodelili 1,3 miliona dinara hitne pomoći poplavljenom području. Planirano je da uputimo još pomoći u vrednosti od šest miliona dinara kako bi sanirali posledice poplava u Pčinjskom okrugu", rekao je Stanković.