Bernd Majlender: Imam posao iz snova
Bez njega su GP vikendi nezamislivi. Anđeo čuvar F1 karavana stupa u akciju ako su takmičari ili zvaničnici u neposrednoj opasnosti, ali uslovi ne zahtevaju prekid trke. Već trinaest godina vozač sigurnosnog automobila Formule 1, Majlender jedini može da povede F1 kolonu a da za trku nije čak ni prijavljen.
♦ Da li je tvoj posao najbolji na svetu?
- To je posao iz snova, jedan od najboljih na svetu. Mnogo volim da vozim sigurnosni auto i da radim zajedno sa FIA i Mercedesom, jer otkako radim ovaj posao, vozim Mercedes ili AMG. Angažovan sam i u mnogim aktivnostima koje mi znače, poput FIA akcije za bezbednost na putevima. Bezbednost je uvek na prvom mestu.
♦ Je li ti ikad bilo žao što voziš sigurnosni auto, a ne jednu od formula koje te prate?
- Moj dečački san bio je da budem profesionalni GT ili turing trkač, da vozim DTM, jer je to bila prva trka koju sam video. Nikad nisam sanjao o Formuli 1, bila je tako daleka. Na kraju sam dospeo u DTM i osvojio jednu trku, osvajao sam GT trke. Konačno, postao sam vozač sigurnosnog auta i definitivno sam bio prestar da pokušam F1 karijeru. Ipak, kad god vozim, ja predvodim kolonu F1 automobila i to me na neki način čini ponosnim. Nikad nisam vozio prave formula trke niti savremene formule jer sam visok, a nema šanse da dobijete F1 sedište samo za test.
♦ Koliko ti znače promene i tehnička unapređenja sigurnosnog auta?
- Otkad ga vozim, promenilo se mnogo. U 2000, u mojoj prvoj punoj F1 sezoni, imali smo manje-više standardni CL55. To je već bio sportski auto, ali kad smo 2009/2010. prešli sa CLK 63 na SLS, to je bilo veliko poboljšanje, ogroman korak u vremenu kruga i ponašanju automobila, jer je SLS supersportski auto. Prošle godine smo prešli na SLS GT verziju, ona ima 591 KS, to je najbolji i najbrži sigurnosni auto dosad. Dobroćudno se ponaša, nije čudovište i vrlo blago vam govori da ste napravili grešku.
♦ Imaš li i drugih obaveza prema Mercedesu?
- Za sportsko odeljenje Mercedes-Benca radim od 1995. Do kraja 2004. trkao sam se za njih, a otad sam ambasador brenda i instruktor AMG vozačke akademije. Za Mercedes radim više od 100 dana godišnje, tu su i promotivne aktivnosti, vozim DTM „trkački taksi“. Ima mnogo posla van Formule 1.
♦ Koji procenat mogućnosti SLS koristiš kad predvodiš F1 kolonu?
- Zavisi od situacije. U normalnim uslovima, auto vozim na 98-99 odsto mogućnosti, skoro onoliko brzo koliko može da ide. Ne vozim baš kvalifikacioni krug, ne idem punim gasom preko ivičnjaka. Od F1 automobila sporiji smo oko 10 sekundi po kilometru, zato iza mene krivudaju da održe temperaturu guma. Po kiši je ponekad komplikovano jer vodim kolonu, koncentrisan sam kao da vozim trku. Zato FIA želi profesionalnog trkača u sigurnosnom autu, brzog i sigurnog. Mi smo na stazi samo kad se nešto dogodi. Moramo da se pobrinemo da svi, sudije i redari, rade pod sigurnim uslovima.
♦ Verovatno ti je najdraže da samo izvodiš rutinsku inspekciju staze i ne mešaš se u trku?
- Da. Ne plaćaju me po krugu. Srećan sam ako se tokom vikenda ništa ne dogodi i kad vozim samo inspekcijske krugove. Ali ako moram da radim i dobro obavim posao, ponosan sam na to. Kao u Montrealu pre neku godinu, kad sam vodio skoro polovinu trke.
♦ Šta te je najviše užasnulo kao vozača sigurnosnog auta?
- Definitivno udes Roberta Kubice u Montrealu 2007. Suvozač i ja smo sve videli na ekranu u automobilu i rekli: „O, dođavola“. Ali onda, za samo desetinku sekunde, shvatite da morate da se pobrinete da medicinsko vozilo i ambulanta učine svoje. Pokušavali smo da ne gledamo šta je sa slupanim autom. Mislili smo da se svašta moglo desiti Robertu i na kraju smo bili srećni što je sve bilo u redu. To je najgore što sam dosad video i nadam se da se neće ponoviti.
♦ Mora da je bilo i zabavnih momenata.
- Ne znam zašto se sve dešava u Montrealu, ali kad je trka tamo bila prekinuta 2011, pauza je trajala preko dva sata. U jednom trenutku pre zaustavljanja trke pitao sam suvozača da li išta vidi. Bili smo na čelu, formule iza nas, uključio sam brisače na maksimum, ali tako je lilo da ništa nisam video. Kontrola trke uvek pita i mene šta mislim. Rekao sam: „Sada definitivno moramo da stanemo, više ništa ne vidim“. Činilo mi se da vozim gliser i da sam upao u veliki talas. Dešavalo se da po kiši skoro izgubim kontrolu zbog akvaplaninga. To nije smešno, ali je uzbudljivo. Jednom sam na Nirburgringu čekao vodećeg i jedan vozač skoro da je uleteo u mene. U poslednjem trenutku sam video da se okreće i leti u mom pravcu, ali je proleteo iza. Zato sam uvek usredsređen na ono što se dešava iza i često gledam u retrovizore.
♦ Postoji li ponuda zbog koje bi sadašnju dužnost zamenio trkačkim sedištem?
- Ne trkam se već šest godina i volim ovo što radim. U ovom trenutku Mercedes mi ne nudi šampionat poput DTM. Možda ima šanse da izvezem neke posebne trke u SLS GT3, kao što su Dubai ili 24 časa Nirburgringa. Problem je pronaći vreme, raspored mi je pun promotivnih aktivnosti van Formule 1. Nedostaje mi sportska strana. Ne želim ceo šampionat, ali bilo bi lepo imati nekoliko trka godišnje.
♦ Kao bivšeg DTM vozača, da li te ta serija posebno zanima?
- Da. Gledam sve trke uživo jer tokom DTM vikenda u „trkačkom taksiju“ vozim novinare i VIP goste. Veliki sam obožavalac DTM i znam sve što se događa. Od prošle godine, otkako se priključio BMW, to je sjajan šampionat i uvek se radujem početku sezone. Po mom mišljenju, to je najbolje turing prvenstvo na svetu. Konkurencija je jako oštra i, ako vozite DTM, morate da budete usredsređeni na DTM i ni na šta drugo. Ne možete jednog vikenda da vozite sigurnosni auto, a sledećeg DTM.
Sigurno je bilo i grešaka
♦ Jesi li ikad slupao sigurnosni auto?
- Da jesam, to bi bilo na televiziji. Uvek imam sat treninga, na stazi smo samo ja i medicinsko vozilo. Tad ispitujem granice i ponekad kočim prekasno. Sigurno sam i grešio, ali bez udesa. Savremene F1 staze su tako bezbedne da, i ako promašiš krivinu, produžiš putanju i bezbedno se vratiš.
Moji koferi su uvek spakovani
♦ Za svoj posao moraš biti apsolutno fit. Kako se održavaš u formi?
- Trčim, vozim mauntinbajk i bicikl. Radim i gimnastiku. Nije mi omiljena, ali kosti i mišići moraju da ostanu elastični. Važno je da sam fit, a kako starim, sve je teže i mora sve više da se radi. Mnogo putujem i to nije uvek lako. Nekih 220 dana godišnje vozim automobile po celom svetu i moram da budem veoma organizovan. Moji koferi su uvek spakovani.