Nik Hajdfeld: Nisam pustio da me F1 promeni

Kao F1 trkač, „brzi Nik“ je neostvareno obećanje: rekorder je po broju osvojenih poena i plasmana na podijumu, a bez ijedne gran pri pobede. Kako bilo, F1 epoha je prošlost. Od prošle godine Nemac nastupa za privatni Rebelion rejsing u najjačoj P1 klasi trka izdržljivosti. U 2013. očekuje ga obimniji program, koji podrazumeva i Svetski endurans šampionat i američku seriju Le Man.

♦ Osećaš li se kao endurans trkač?
- Sigurno je da još nisam ekspert. Prošle sezone vozio sam samo tri trke sportskih automobila, poslednju na Le Manu u junu, posle čega sam nastupio u Porše superkupu i na trci V8 u Australiji. Međutim, trke sportskih automobila mnogo su mi se dopale, zato želim da im se potpuno posvetim 2013.

♦ Jesu li trke izdržljivosti za tebe dugoročno rešenje u karijeri?
- Sviđaju mi se automobili. Staze su sjajne, trke takođe. Duh je sjajan... Dakle, odgovor je da.

♦ Koje su sličnosti i razlike između zahteva formula i endurans trka? Jesi li morao da menjaš stil vožnje ili pristup?
- Ne treba se adaptirati samo vozačkim stilom - a on se najbolje razvija s kilometrima koje pređete u automobilu - tu je i niz drugih stvari koje se razlikuju u odnosu na jednosede i Formulu 1. Uvek se morate prilagođavati različitim stvarima i to mi se zapravo dopada. Timske kolege i ja vozimo isti automobil, što stvara još jači ekipni duh. Sviđa mi se i to što tokom trka provodim mnogo vremena u automobilu, kao i vožnja noću.

♦ Da li ti je bilo teško da se privikneš na setap koji je kompromis između tebe i tvojih kolega?
- Godinama ni u F1 nije dozvoljeno menjati setap između kvalifikacija i trke, pa ste i tamo morali da pravite kompromise. Međutim, istina je, nisam bio siguran kako će to tačno ispasti i bio sam malo zabrinut na prvoj prošlogodišnjoj trci na Sebringu, ali naš inženjer Džejms Robinson spremio je fantastičan auto, koji odgovara svima.

♦ Voziš za privatnu ekipu. Da li prolazak kroz cilj ispred nekog fabričkog auta donosi više zadovoljstva zbog saznanja da je borba neravnopravna?
- Dajemo sve od sebe da pobedimo u našoj klasi. Neobično je pobediti auto fabričkog tima, to je nešto posebno, ali sigurno je nemoguće samo na osnovu brzine. Tu nemamo šanse, ali dobar timski rad bez grešaka može nam dati šansu da s vremena na vreme nadmašimo fabrički auto. Ako to ne znači i mesto na podijumu, nalazim da je bar podjednaka satisfakcija pobediti posade koje se bore s istim naoružanjem kao mi.

♦ Jesi li razmišljao da se oprobaš u DTM ili u nekoj seriji koju bi kombinovao sa Svetskim endurans šampionatom?
- DTM svakako smatram interesantnim, pogotovu sada, kad su tamo više od dva proizvođača. A da oba vozim istovremeno... Ne mislim da se mogu izvesti cele sezone u obema serijama, i to na vrhunskom nivou. Možda bi se moglo zamisliti kombinovanje, kao što sam prošle godine radio. Na primer, Le Man i Sebring s još nečim.

♦ Vozio si trku australijskog prvenstva V8. Da li bi te dovoljno dobra ponuda privolela da nastupaš u toj seriji?
- Bilo je veoma zabavno prošle godine i moglo bi biti zanimljivo i ove, jer tamo imaju nove automobile, ali, iskreno, koliko god da mislim da je Australija jedna od najlepših zemalja, ne bih se selio iz Švajcarske. Zato mi trkanje u Australiji zasad nije alternativa.

♦ Kad se osvrneš na svoju karijeru u formulama, da li bi išta promenio da možeš sve da izvedeš ponovo?
- Uvek je lako naknadno kazati šta bi čovek drugačije uradio. Mislim da je pravo pitanje da li bih u karijeri išta drugačije uradio uzevši u obzir informacije koje sam u određenom trenutku imao. Sigurno ima nekih „opštih“ stvari koje sam mogao da promenim da bih pogurao svoju karijeru, ali većina njih značila bi da promenim svoj karakter, ono što jesam, ono u šta verujem. To onda nisam želeo da menjam, a ne želim ni danas.

♦ Tvoja poslednja F1 sezona donela je manje od očekivanog. Koji je razlog i da li se kaješ što si vozio za Lotus Reno?
- Definitivno ne žalim zbog sezone s Lotusom u Formuli 1. Bilo je mnogo sjajnih trenutaka i rezultata poput mog poslednjeg podijuma u Maleziji, kao i za mene potpuno novih iskustava. Problem te sezone verovatno su bila prilično visoka očekivanja. Kolika god da je to čast, tako je lakše i razočarati se. U previše kvalifikacija mučio sam se da iz guma izvučem maksimum. To mi je bila slabost i trebalo mi je vremena da to ispravim, nažalost, kao i u nekim ranijim F1 sezonama. U samim trkama tempo je obično bio vrhunski. U kvalifikacijama sam često mogao da budem tek na pristojnom nivou, ali ne i da zbrišem konkurente, što sam često uspevao na mekšim gumama ili na onim koje je lakše zagrejati.

♦ Koje postignuće u Formuli 1 smatraš najdragocenijim?
- Verovatno ono pomenuto maločas: nisam dopustio da mi F1 promeni ličnost. Sa sportskog stanovišta, godina 2007. bila mi je fantastična. Ne mogu da se setim nijedne veće greške (a ako ih je bilo, neko će ih sigurno postaviti na internet) i, čak i ako zvuči arogantno, verujem da sam skoro uvek postizao najbolji mogući rezultat u trci.

♦ U okviru ALMS programa ponovo ćeš se trkati na Sebringu, ali ideš i u Long Bič i na Lagunu seku. Kojoj se od tih staza posebno raduješ?
- Od tih definitivno Laguni seki! Staza izgleda sjajno i uvek mi je pred očima ono neverovatno Zanardijevo preticanje u „Vadičepu“. Radujem se i Ostinu, koji je na televiziji izgledao jedinstveno zabavan i veoma izazovan.