Dušan Borković: Mi iz Srbije vozimo na ludilo

Od svih srpskih trkača, međunarodnu scenu u 2013. najozbiljnije napada Dušan Borković, koji će se takmičiti u Evropskom kupu turističkih automobila. Prvak Evrope na brdskim stazama oprezan je u prognozama, ali ima krupne ambicije kad su u pitanju godine koje dolaze. S dobrim razlozima.

♦ Kako si odabrao ETCC?
- Krajem 2010. i početkom 2011. godine osetio sam veliku želju da, nakon svih uspeha u Srbiji, nastavim karijeru u Evropi. Trebalo je da to bude i mnogo ranije. Meni svaka disciplina leži i odlučio sam se za Evropsko prvenstvo na brdskim stazama jer sam imao „micubiši lanser evo IX“, auto sa FIA homologacijom za reli i brdske trke. Već na prvoj trci sam pobedio i bazirao sam karijeru na tom šampionatu, pošto su kružne staze još skuplje. Dobio sam i najboljeg mogućeg sponzora u zemlji, NIS, jer su me videli kao talentovanog borca koji može da napreduje ka još većim šampionatima.Nisam hteo da izađem iz Evropskog šampionata na brdu dok ne postanem prvak, što sam kao prvi Srbin postigao 2012. Odlučili smo da dalje idemo u neki svetski šampionat. Pošto Eurosport prenosi ETCC i WTCC, trke su medijski zastupljene i vrednost inostranog PR-a je velika, odlučili smo se za ETCC. Kad ga osvojim, probaćemo da se usmerimo na WTCC. To je moj i plan mojih sponzora.

♦ Vozićeš „seat leon S2000“.
- Razmišljao sam i o „ševroletu“ i BMW-u. Odlučio sam se za „leon“ jer sam još u maju pregovarao sa timom Sanred i direktor Hoan Orus rekao mi je da je „seat“ najbolji za privatnika. Imaću podršku Marina Čolaka, koji je jedini na Balkanu vozio WTCC, i pomoć Sanreda, moći ću da napredujem. Školjku sam kupio od Čolaka, to je školjka Tarkvinijevog prvog „leona“. Ona je kao nova, a sve ostalo biće novo. Bitno je da izdržava trke, da se što više trkam.

♦ Obećao si bar jedan podijum u sezoni. Preskromno?
- Prošle godine obećao sam da ću biti šampion na brdskim stazama i bio sam. Sad sam obećao bar jedan podijum. Moja klasa je S2000, biće vozača koji su je vozili mnogo više od mene, više testirali, koji su odrasli na svetskim stazama i znaju da rade s inženjerima. Mi iz Srbije idemo na talenat, vozimo na ludilo i između bandera, ne znamo ni 10 odsto o trkama na svetskim trkalištima. Jedno su reli i brdo, o kružnim stazama niko od nas ne zna skoro ništa. Ja imam veliko srce i talenat, prošao sam puno toga, ali nikad nisam radio sa ozbiljnim inženjerima i ozbiljno se bavio setapom automobila, to će mi ove godine biti prioritet.

♦ Ko ti je tehnička podrška tokom sezone?
- Imaću dvanaestak ljudi u ekipi. Celu sezonu baziram na iskustvu Sanreda. Oni imaju staž u svetskim šampionatima, ozbiljan su tim i zajedno moramo da osvojimo ne jedan, nego više podijuma. Imaću njihovog inženjera, mehaničara i direktora tima, koji će biti tu zbog delova, pomoći, setapa. Imaću pristup telemetriji, da vidim kako gde stojim i da pokušavam da se ubrzam ako negde bude problema.

♦ Kad si poslednji put vozio šampionat na krugu?
- Pre četiri-pet godina, Nacionalnu klasu hibrid. Tu sam tri godine zaredom bio šampion u konkurenciji trideset-četrdeset automobila sličnih performansi. Posle sam vozio samo reli i brdo, ovo će mi biti prvi put posle četiri godine da se trkam na stazi.

♦ Da li si vozio neku od ETCC staza?
- Nikad nijednu. Ovde se godinama misli da se na kružnoj stazi vozi lakše. A ja mislim obrnuto: na ozbiljnoj kružnoj stazi, gde treba da pogodiš putanje, mnogo teže se vozi. Možda samo deluje manje opasno, ali se teže dolazi do ozbiljne brzine, kao u Monci gde se stiže do 240 km/h, pa se koči do 40 km/h. Probaću malo da igram igrice...

♦ Zato si oprezan?
- Više nego oprezan, možda sam čak pomalo i uplašen. Uvek dajem sve od sebe, ali bitno je da čovek ostane stabilan i psihički jak i kod nekih lošijih pozicija. Jer nemoguće je da neko, koliko god talentovan, uđe u nov šampionat i odmah bude prvi. Mogu da budem čak i savršeno dobar, a da budem peti. Ne znam ni kakva će konkurencija biti, ali strahujem da mogu da izgubim i ako dam sve od sebe, i bojim se da u sezoni ne padam psihološki, da gubim entuzijazam. Onda je veoma teško oporaviti se.

♦ Kako ćeš vrednovati svoje rezultate ove godine?
- Dobar rezultat su prva tri mesta. Ne tako dobar je prvih pet, a očajan rezultat je iza petog.

♦ Šta ako rezultat bude dobar?
- Dogodine ćemo sigurno imati još bolju podršku - iako sad već sjajno sarađujem sa sponzorima i gradom Pančevom - i povećaćemo budžet. Čak i ako budem ETCC šampion, realno je da ostanem i probam da se 2014. borim za novu titulu, a da svakako ubacimo nekoliko interesantnih WTCC trka, da vidimo kako to izgleda. Voleo bih da na kraju godine vozim Makau, kao šlag na torti. Cilj mi je da u 2014. i 2015. budem što više u WTCC.

♦ Sezona je tu. A pripreme?
- Automobil prvo testiram sa starim motorom, pa onda stižu novi motor i inženjer iz Španije. Prvi test sigurno vozim na Grobniku. Imam podatke o setapu, znam stazu. Automobil uvek može da ima dečje bolesti, zato je bolje da smo blizu.

♦ Među osvajačima S2000 klase ETC kupa nalaze se Đovanardi, Tompson, Nikjer...
- To su vrhunski vozači koji su ostavili trag i u WTCC. Zato za WTCC pomeram kriterijume: tamo je visok plasman kad vozim. Sve su trke na svetskom i FIA nivou prestiž. Za svaku zemlju je od velikog značaja da se neko na njima pojavi. Mene, kao uspešnog srpskog vozača, malo boli što se kod nas priča mnogo o Formuli 1, a WTCC trke su najviši mogući nivo. Država treba da shvati važnost pojavljivanja u takvom šampionatu i da to malo bolje podržava.

♦ Oseća li se neko poboljšanje u tom smislu?
- Oseća se, zato što smo se prošle godine mnogo trudili da to bude prepoznatljivije, ali to nije ni 10 odsto koliko treba da bude ili koliko je u nekim drugim zemljama. Na primer, ako ja vozim WTCC, to treba da bude isti nivo kao da Novak učestvuje na Australijan openu. A sigurno ne bi bilo. Možemo da poguramo da se dogodine to drugačije promoviše i moj ulazak u WTCC bude na nivou koji šampionat zaslužuje. WTCC je prošle godine pratilo 500 miliona ljudi.