BEOGRAD - Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva obeležiće nizom komemorativnih svečanosti devetu godišnjicu martovskog pogroma, u kome je od 17. do 19. marta 2004. godine sa Kosova i Metohije proterano više od četiri hiljade Srba i uništen veliki broj crkvenih objekata.
Godišnjica će, između ostalog, biti obeležena u nedelju akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu, kojoj će prisustvovati predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, a zatim i izložbom na Trgu Republike.
Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju će godišnjicu obeležiti pod sloganom "Zločin bez kazne", a program počinje u nedelju liturgijom i pomenom nastradalima u pogromu, koju će u crkvi Svetog Nikole u Prištini služiti vladika raško-prizrenski Teodosije.
Liturgiji će prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.
Program će biti nastavljen akademijom "Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri" i izložbom fotografija u Kosovskoj Mitrovici.
Srpska pravoslavna crkva će godišnjicu pogroma u nedelju obeležiti izložbom "Da se ne zaboravi", u okviru koje će u Svetosavskom domu na Vračaru biti izložene kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića.
I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci.
Premijer Dačić je, tako, u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti, istakao da incidenti na Kosovu, koji su pobrojani i u izveštaju generalnog sekretara UN, jesu deo orkestrirane kampanje usmerene na zastrašivanje kosovskih Srba, sa ciljem da se sprovede totalno etničko čišćenja i zatre srpska kulturna baština.
Dačić je tom prilikom podsetio da je više od 200.000 nealbanaca prognano sa teritorije Kosova i Metohije od juna 1999. godine, a da se u prethodnih godinu dana u pokrajinu vratilo samo 45 interno raseljenih Srba.
U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.
Kao nestali još se vode dvoje Srba, iz domova je proterano više od 4.000 Srba, napadnuti su spomenici kulture i svetinje SPC.
Na Kosovu i Metohiji je u pogromu uništeno ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka.
Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.
Na Kosovu su u tri dana pogroma povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Uništena su i 72 vozila UN, "etnički očišćeno" šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata.
U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta.
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ""preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".
Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.
Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.
Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 na zatvorske kazne, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK.
Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.
Ni devet godina posle proterivanja većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.