Mogao bi na teren.
Siniša Mihajlović se u ispovesti italijanskoj Gazeti delo sport prisetio meča na Maksimiru, kada je bio meta provokacija i uvreda hrvatskih navijača, a za igru je dobio desetku od srpskih novinara.
- Čim sam istrčao na teren, primetio sam transparent na tribini „Vukovar 1991“. Grad simbol rata, gde sam, kao sin Hrvatice i Srbina, rođen i odrastao. Kleknuo sam i prekstio se pred transparentom u znak sećanja na poginule Srbe, a tribine samo što se nisu srušile na mene. Svi vrište. Svaki put kada bih izvodio korner ili slobodni udarac, oko mene je samo prštalo od predmeta. Ipak, ja sam preuzeo odgovornost i sa dve asistencije za golove Mijatovića i Stankovića eliminisali smo Hrvatsku. U izveštajima su mi dali desetke. To je bila utakmica mog života, nikad je neću zaboraviti - kaže Mihajlović.
Selektor priznaje da bi mnogo toga dao u zamenu da u petak ponovo ima dres na sebi i priliku da igra.
- Dao bih tri godine života samo za priliku da igram, ne da pobedim. Nadam se da ću uspeti da prenesem želju mojim igračima. Sve je to igra, nije nastavak rata. Sa tri boda vraćamo se u igru.
(D. P.)
Krvožedni ujak hteo da mi ubije oca
Prošlost familije selektora Srbije pokazuje tragičnu sudbinu Balkana, na kojem su se devedesetih preko noći cepale porodice i dugogodišnja prijateljstva.
- Svi ratovi su odvratni, a ovaj naš je bio najgori. Gradovi su srušeni, moji drugovi su mi uništili kuću. Moj ujak Hrvat, kada su roditelji pobegli, pozvao je moju majku i rekao joj: „Zašto si pobegla, trebalo je da ostaneš da ti ubijem muža, tu srpsku svinju.“ Nekoliko meseci kasnije zarobio ga je Arkan, a onda je nekako pronašao moj telefon i tražio od mene da ga spasem. Učinio sam to - rekao je Mihajlović.