BEOGRAD - Obmanjuju rođenu decu.
Teritorije Bujanovca i Preševa su „albanska područja“ u Srbiji, tvrdi se u udžbeniku geografije za četvrti razred srednje škole u Albaniji!
Osim gradova u Srbiji, Albanci uče srednjoškolce i da su gradovi Ulcinj, Plav, Gusinje i Rožaje u Crnoj Gori takođe „albanske krajine“ koje su na Berlinskom kongresu 1878. godine nepravedno oduzete Albaniji.
- Ovaj kongres nepravedno je dodelio Srbiji istočni deo Kosova s Vrangom (verovatno Vranjem), kao i Crnoj Gori Bar, Podgoricu, Plav i Gusinje - piše u albanskom udžbeniku geografije, u kojem se dodaje da su ta područja do 1912. godine bila „deo geopolitičke kompaktne celine Albanije“, a „posle balkanskih ratova i turske kapitulacije vojnički su osvojena od Crne Gore“.
Mapa Albanije s „albanskim područjima“ u Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Grčkoj, kao i s Kosovom, odštampana je na naslovnoj strani udžbenika.
Da se Albanci ozbiljno trude da svojim đacima usade u glavu ideje da se Albanija prostire mnogo šire od današnjih granica pokazuju i pitanja i zadaci za vežbanje na 197. strani tog udžbenika.
„Pokažite na mapi albanska područja na prostoru Crne Gore“, „Kako i kad su ova područja otcepljena od geoprostora Albanije?“, „Kakva je budućnost ovih područja i kako može da se popravi njihovo ekonomsko i kulturno stanje?“ primeri su tih pitanja.
Stanković: Nesagledive posledice
Profesor Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, albanski udžbenik geografije prokomentarisao je rečima da je „međunarodna zajednica do sada blago i bez sankcija reagovala na izjave lidera Albanije koji su do sada nekoliko puta u nekoliko prilika izneli ovakve tvrdnje“.
- Umesto toga, dobili su opomene nakon kojih su smatrali da ovu tvrdnju mogu da stave i u udžbenike. Učenje dece kroz koncept teritorijalnih pretenzija može imati nesagledive posledice u budućnosti, čime bi međunarodna zajednica morala ozbiljnije i odgovornije da se bavi - kaže Stanković.