BRISEL - U Briselu je u nedelju veče sa višesatnim zakašnjenjem počeo vanredni sastanak na visokom nivou, na kome će se odlučiti da li će Kipar ostati u evrozoni ili će biti finansijski odsečen od ostatka Evropske unije i najverovatnije bankrotirati.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej predsedava sastankom Ministarskog saveta evrozone, na koji je pozvan i kiparski predsednik Nikos Anastasijades.
Sastanak zakazan za popodne počeo je tek posle 22 sata zbog, kako je rečeno, Anastasijadesovih konsultacija sa vladom u Nikoziji, a mogao bi potrajati do duboko u noć.
Kiparski predsednik se sreo sa direktorkom Međunarodnog monetranog fonda Kristin Lagard i šefom Evropske centralne banke Marijom Dragijem.
Anastasijades je, kako je izvestila Kiparska novinska agencija, pozivajući se na izvore iz predsedničke palate, upitao čelnike "trojke" da li žele da on odustane.
"Da li želite da me naterate da odustanem? Dajem vam jedan predlog i vi ga ne prihvatate. Dajem vam drugi i isto. Šta drugo želite da uradim?" prenela je kiparska agencija reči Anastasijadesa.
Glavna tema razgovora je situacija nastala nakon što je kiparski parlament prošle nedelje odbio evropski paket pomoći za prezadužene banke zbog zahteva da se jedan deo te pomoći namiri skidanjem sredstava sa privatnih računa na Kipru.
Bilo je predviđeno da se Kipru isplati 10 milijardi evra finansijske pomoći, s tim što bi se dodatnih 5,8 milijardi namaklo skidanjem 9,9 odsto sredstava sa bankarskih računa na kojima ima više od 100.000 evra, a 6,75 odsto za one ispod te crte.
Predloženi paket je izazvao buru protesta štediša i navalu na banke, koje su već pet dana zatvorene, a bankomati uglavnom ne rade ili je podizanje sa računa ograničeno na 100 evra dnevno.
Kipar je u međuvremenu pokušao da dobije neophodnih 5,8 milijardi od Rusije, s obzirom da bi ruski tajkuni i firme poseduju ogromna sredstva na ostrvu, ali je iz Moskve stigao odgovor da Kipar svoje probleme treba da rešava unutar EU.
U međuvremenu je pripremljen novi predlog, koji predviđa restruktuiranje dve najveće kiparske banke, s tim da se računi ispod 100.000 evra ne diraju, ali da se od krupnih štediša "otkine" čak 25 odsto.
Neizvesno je da li će se kiparske vlasti, koje su do danas odbijale da finansijski opterete velike štediše da bi sačuvali status poreskog raja, pristati na ovakvu meru, a grčki mediji su su uoči početka sastanka javili da će Anastasiades odbiti nove uslove, makar i po cenu ostavke.
Sem toga, postoji bojazan da bi Rusija, čije bi se firme i građani našli najviše pogođeni njenim sprovođenjem, mogla da nadoknadi štetu prinudnom naplatom sa računa evropskih firmi koje posluju u toj zemlji.
Od ishoda večerašnjeg sastanka zavisi da li će paket pomoći biti prihvaćen ili će ECB već u ponedeljak odlučiti da prekine platni promet sa Kiprom i isključi ga iz evrozone, što bi izvesno dovelo do finansijskog kolapsa u maloj ostrvskoj državi.
Analitičari se slažu da bi takva mera bila bez presedana u istoriji zajedničke evropske valute, ali niko ne moze da sa sigurnosću predvidi kakve bi posledice ostavila u ostatku evrozone.
Holandski ministar finansija Frans Veker izjavio je uoči početka sastanka Ministarskog saveta da će "o sudbini Kipra odlučiti građani Kipra", dok je irski ministar Majkl Nunan rekao da je pred Savetom "vrlo duga noć".
Verovatno najuticajniji ministar finansija na današnjem skupu, Nemac Volfgang Šojble, na novinarsko pitanje šta će se odlučiti večeras kratko je odgovorio:"Ono što smo odlučili prošle nedelje".
"Želimo da pomognemo, ali Kipar mora da realno sagleda situaciju", rekao je Šojble novinarima.