Prevencija je jedini lek

Genetika, stres na poslu, povećan krvni pritisak i masnoća, pušenje dovode do vrlo ozbiljnih oštećenja kardiovaskularnog sistema

U svetu vlada epidemija kardiovaskularnih bolesti jer godišnje od koronarnih bolesti umre 19 miliona ljudi! Crne prognoze kažu da će do 2020. godine taj broj dostići 25 miliona. Srbija je skoro prva u svetu po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih oboljenja, a prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, najpoznatiji srpski kardiolog, upozorava da kod nas preventiva skoro da i ne postoji.

- Broj kardiovaskularnih bolesnika stalno se povećava, a ljudi koji spadaju u takozvane rizične grupe trebalo bi obavezno da se podvrgnu programu preventive - upozorava on.

Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović otkriva za Dr Kurir koji ljudi mogu da obole.

Genetika

To je faktor rizika broj jedan, na koji, nažalost, ne možemo mnogo da utičemo, ali možemo da ga amortizujemo. Osobe čiji su preci imali kardiovaskularna oboljenja, bilo sa očeve ili majčine strane ili sa obe, imaju najveći faktor rizika za nastanak srčanog infarkta. Ali to ne mora da se desi ako eliminišemo faktore rizika i ako se još iz detinjstva primeni preventiva.

Povećana masnoća u krvi

Oni kojima su povišene masnoće u krvi spadaju u vrlo rizičnu grupu ljudi za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Holesterol iznad 5,2 mmol/l u krvi ubrzava stvaranje plakova i suženja u krvnim sudovima srca, što posle izvesnog broja godina prouzrokuje anginu pektoris i srčani infarkt. Pri određivanju rizika od povećanog holesterola vrlo je bitno da je HDL ili dobar holesterol povećan i da je viši od 2,24 mmol/l, a LDL ili loš holesterol smanjen i to da je manji od 3,11 mmol/l. Kod osoba koje su preležale srčani infarkt u više od 50 odsto slučajeva nađeni su povećani trigliceridi iznad 1,9 mmol/l.

Povećan krvni pritisak

Osobe kojima je krvni pritisak viši od 140/90 mmHg i dostiže vrednosti preko 200 mmHg u dužem periodu kandidati su za srčani infarkt ili moždani udar. Hipertenzija ubrzava aterosklerozu krvnih sudova srca i mozga i stvara uslove za njihovo zapušenje i nastanak kardiovaskularnog oboljenja s pojavom invaliditeta ili smrtnim ishodom.

Stresogene profesije

To su menadžeri, novinari, lekari i drugi koji svakodnevno trpe stres visokog intenziteta. Kod njih se posle izvesnog vremena pojavljuje povećani krvni pritisak, angina pektoris i na kraju i srčani infarkt.

Pušači

To je vrlo rizična grupa ljudi, ne samo za srčani infarkt već i za gangrenu noge, s posledicom amputacije „pušačke noge“.

Šećerna bolest

Dijabetes 10 puta ubrzava pojavu ateroskleroze krvnih sudova srca i mozga. Zato su kardiovaskularne bolesti s ozbiljnijim komplikacijama češće kod dijabetičara. Šećer u krvi ne sme biti veći od 6,1 mmol/l.

Gojazne osobe

Ako je indeks telesne težine viši od 25 i obim stomaka veći od obima kukova, onda takvi ljudi spadaju u osobe s povećanim rizikom za nastanak srčanog infarkta.

TAGOVI