BEOGRAD - Prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji nešto je manja od 52.000 dinara, a više od polovine sredstava troši se na stan i hranu.
Statističari kvalitet života građana posmatraju kroz podatke o veličini stambenog prostora, visini raspoloživih novčanih sredstava i načinu na koji se ona troše. Bitan podatak predstavlja i to kako su domaćinstva snabdevena trajnim potrošnim dobrima, a to su automobil, šporet, frižider i drugi uređaji.
Prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Srbiji je nešto manja od 52.000 dinara, pokazuju najnoviji rezultati Zavoda za statistiku. Prosečno domaćinstvo više od polovine sredstava troši na stanovanje i hranu. Od onoga što preostane mnogi izdvajaju na alkoholna pića i duvan, transport, odeću i obuću, zdravlje.
Najmanje se daje na obrazovanje. Za zabavu i kulturu potroši se isto koliko i za komunikacije, tačnije račune za telefon, internet i mobilni koji nema samo 15 odsto domaćinstava.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da podaci potvrđuju da je Srbija relativno siromašna evropska zemlja u poređenju sa zemljama Zapadne Evrope, gde se između 15 i 20 odsto raspoloživih sredstava troši na hranu, dok se kod nas izdvaja dva i po puta više.
"To u suštini govori da živimo relativno skromno. Indikativno je to da je u istočnoj i južnoj Srbiji taj udeo još veći, što posredno ukazuje da se tamo još siromašnije živi", kaže Nikolić.
Prema oceni statističara, domaćinstva u Srbiji su dobro snabdevena osnovnim kućnim uređajima. Vrlo mali procenat porodica nema televizor i frižider. Skoro svaka druga kuća ima kablovsku televiziju.
Kriza je mnoge primorala da se odreknu automobila. Neki uređaji, ipak, vrlo sporo ulaze u upotrebu. Miroslav Janković iz Republičkog zavoda za statistiku navodi da mašinu za pranje sudova, poseduje svega 7,5 procenata, dok mikrotalasnu pećnicu ima 15,6 odsto domaćinstava.
"U poslednjih nekoliko godina poboljšana je snabdevenost klima uređajima, tako da imamo podatak da sada 21,5 odsto domaćinstava poseduje klima uređaj", navodi Janković.
Pre sedam godina tek svaka četvrta kuća je imala računar, dok ga danas ima svaka druga. Za isto vreme uvećao se i broj internet priključaka. Statistika se drastično menjala i kod laptop računara. Danas ih ima više od petine domaćinstava, dok je 2006. ovaj uređaj imalo samo jedan i po odsto kuća.