U narodu vlada mišljenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao ova.
Sremuš ima veliku lekovitu moć, a kažu da ga i medvedi traže kad se probude iz dubokog zimskog sna da bi njime očistili želudac, creva i krv, pa je otud i jedno od narodnih imena ove biljke medveđi luk. Pošto sušenjem gubi svojstva, treba ga jesti isključivo u svežem stanju.
Sad mu je vreme
Posle hladne zime fantastičnom brzinom čisti organizam od štetnih materija jer u sebi sadrži obilje eteričnih ulja, vredne mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin. Lekoviti delovi biljke su mladi prolećni listovi, koji se beru u aprilu i maju, kao i lukovice, koje se skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima.
Lekovito dejstvo
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je dejstvu belog luka, a za to je zaslužna visoka koncentracija eteričnih ulja koja sadrže sumpor (alicin). Smatra se da povoljno deluje u lečenju arteroskleroze, visokog krvnog pritiska i niza želudačnih i crevnih tegoba, kao i bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta sremuša pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis i astma), jer pomaže da se lakše izluči višak sluzi iz pluća, pa se tako omogućuje iskašljavanje i lakše disanje. Delotvoran je i kao lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimuliše i rad želuca i creva. Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Kao i beli luk, sremuš ima antibakterijsko delovanje.
U kuhinji
Listovi sremuša mogu se upotrebiti kao dodatak salatama ili varivu, pržiti s jajima, iseckati i staviti u namaze poput maslaca ili krem-sira, a mogu se dodati kao začin čorbama i supama. Takođe se može spremati kao spanać ili kao zelena salata... Ukoliko protrljate bilo koji deo biljke među prstima, osetićete karakterističan miris belog luka. Sremuš je uveliko počeo da se prodaje na pijaci, pa iskoristite ove mesece da ga što češće konzumirate.