Jevreji slave Pesah, praznik proleća i spasenja

Taj praznik naziva se još i praznik proleća i praznik beskvasnog hleba. Obeležava se više od 3.000 godina

BEOGRAD - Jevreji od večeras proslavljaju Pesah, istorijski praznik u spomen spasenja tog naroda iz egipatskog ropstva.

Taj praznik naziva se još i praznik proleća i praznik beskvasnog hleba. Pesah se obeležava više od tri hiljade godina i smatra se najstarijim praznikom. Slavi se osam dana.
Izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva pod vođstvom Mojsija i uvođenje 10 božjih zapovesti bio je trenutak od kojeg su Jevreji počeli da se pridržavaju tih normi, napuštajuci paganstvo.

Četrdesetogodišnje lutanje pustinjom i mukotrpan život uslovili su ujedinjenje plemena po dolasku u Hanan, a kasnije i stvaranje prve države.

Talmud propisuje da se ne sme kuvati ni jesti iz sudova koji se koriste tokom godine. U nekim porodicama krečila se cela kuća uoči praznika.

Atmosfera u porodicama Jevreja uoči Pesaha je izuzetna i u Izraelu se pridaje velika pažnja tom prazniku, a pripreme traju danima.

Na svečanoj trpezi se obavezno nalazi živinsko pečenje, voće, salata i macot - beskvasni hleb, i gorke trave koje podsećaju na težak život u egipatskom ropstvu.

TAGOVI