Uručeno Kočićevo pero Kolji Mićeviću

Nagrada "Kočićevo pero" za proleće 2013. godine danas je svečano uručena književniku i prevodiocu Kolji Mićeviću za delo "Lirska istorija muzike" u izdanju "Službenog glasnika".
Nagradu "Kočićevo pero" dodeljuje Zadužbina "Petar Kočić" Beograd-Banjaluka za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči.

Odluku o dobitniku "Kočićevog pera" za proleće 2013.godine doneo je žiri u sastavu: Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović, Mileta Aćimović Ivkov, Vladan Matijević i Mladen Vesković.

"Pred četvorotomnom "Lirskom istorijom muzike" čovek se oseća kao da se nalazi pred grandioznom katedralom koja ga magnetično mami nesagledivom dubinom boja, osvetljenja, oblika, prizora, zvukova koji su svojevrstan repetitorij vekova, istorije, ljudskog roda pod pepeom zvezda", rekao je književnik i predsednik žirija Vukolić.

"Predovilac i pesnik, poznavalac jezika, putnik kroz poeziju i vreme, Mićević svojim sedefnim uhom hvata ođeke, strujanje muzičke klepsidre postojanja, trajanja i prolaznosti i preciznim perom, rečju odsečnom i zvonkom kao udar čekića po nakovnju beležio je sve ono što je doprlo iz prošlosti i što bi trebalo jednog dana postati zaostavština za budućnost", dodao je Vukolić.

"Lirska istorija muzike" Kolje Mićevića je knjiga koja zadivljuje. Ona je spomenik jednoj umetnosti ali, možda još više, spomenik jednom čoveku koji se, rekao je jedan drugi velikan njegovog roda, imao rašta i roditi, zaključio je Vukolić.

U prisustvu mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, Mićevićeva prijateljica, operska diva Radmila Smiljanić otpevala je narodnu pesmu posvećenu reci Vrbas i uručila mu povelju i pero.

Član žirija Vesković rekao je da Mićevića prevashodno poznaje kao prevodioca i ocenio da je "Lirska istorija muzike" spoj dva velika poziva i životne strasti Kolje Mićevića - književnosti i muzike, zvuka i značenja.

Ovim delom kao i nagradom koja mu se dodeljuje opravdano se skreće pažnja na rad jednog od naših najznačajnijih književnih stvaralaca, rekao je Vesković.

Mićević je celo obraćanje posvetio Kočiću koji ga je, kako je rekao, prožeo dugo i mnogo.

Ipak, sam rođen u podnožju Zmijanja, našalio se on, aludirajući na mesto rođenja velikog pisca.

Mićević je, prisećajući se svojih dodira s Kočićevim opusom, ocenio da je Kočića gotovo nemoguće prevesti na strani jezik, jer je za taj posao potreban posvećenik ili anđeo.
Kočića je moguće prepevati, ali ne i prevesti, rekao je Mićević i dodao da je, ipak, uspeo da "Jablan" bude preveden na nekoliko jezika, dok je on na francuski preveo dve Kočićeve "mladalačke" pesme.

Kočić na francuskom lepo zvuči i možda bi da je na tom jeziku stvarao, bio pesnik, a ne pesnik u prozi, rekao je Mićević pre nego što je pročitao jednu Kočićevu ljubavnu pesmu na francuskom, završivši tako svoje obraćanje.