POMOZIMO: Bez para i možemo, ali nedostaje nam mama!

Nije lako živeti bez struje, ali to nije ništa otkako nam je umrla mama, priča kroz suze Milana (7) iz Mokrina, koja sa ocem, dve starije sestre i bratom živi u užasnim uslovima

MOKRIN - Tuga.
U srca četvoro dece Miroslava Jovanića (45) iz Mokrina uselila se tuga. Na pitanje kad će otići, sedmogodišnja Milana nema odgovor. Ona, brat Dragan (10) i sestre Miroslava (13) i Ivana (17) navikli su se na život bez struje, koja im je isključena već godinu dana.

Milana kaže da nije lako raditi domaće zadatke uz sveću, ili se kupati u koritu. I prazan želudac može da se izdrži, ali nikako bol zbog gubitka majke.
- Otkako sam pre tri godine ostao bez posla, ovako se zlopatimo. Radio sam dvanaest meseci u livnici, a pre toga 21 godinu u „Železnici“, gde sam proglašen tehnološkim viškom. Nemaština je suprugu koštala glave. Popila je šaku lekova i umrla. Teško mi je bez nje, ali zbog dece moram da izdržim. Svestan sam da ne mogu da im nadomestim majčinu ljubav - teškom mukom priča Miroslav, koji decu i sebe prehranjuje novcem koji od države dobija na ime socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Kaže da bi radio bilo šta, samo da ima da ih prehrani. Struja im je zbog duga od oko 60.000 dinara isključena.

U vreme naše posete sveća je gorela samo u kuhinji. Dragan je Milani pomagao da uradi domaći zadatak. I dok bi njega obradovalo da ponovo može da gleda televizor, ima kupatilo, ili da tata dobije materijal i zapuši rupe na krovu, Milana ima samo jednu želju:
- Volela bih da mi se vrati mama...

(S. U.)

Pomogao samo Crveni krst

S reporterom Kurira pre dva dana se u sirotinjskom domu Jovanića obrela i ekipa kikindskog Crvenog krsta. Saznavši gde idemo, odlučili su da pomognu:
- Dostavili smo im najosnovnije životne namirnice - brašno, ulje, testeninu, konzerve. Apelujem na sve ljude dobre volje da im pomognu - rekla je sekretarka Crvenog krsta Aranka Felbab.