Određeni polno prenosivi mikroorganizmi mogu oštetiti reproduktivne organe žene, ali redovnim ginekološkim pregledima oni se mogu otkriti i uništiti
Sve češće čujete kako u Srbiji postoji mnogo parova koji pokušavaju da dobiju bebu, ali uzalud. Isto tako, znate koliko su podaci o novorođenoj deci kod nas razočaravajući, a došli ste u kontakt s mnogim ženama koje ne mogu da ostanu trudne. Pomalo ste zabrinuti da li će se tako nešto i vama dešavati kad budete želeli da postanete majka. Međutim, ne treba da paničite, Dr Kurir je istraživao šta sve može biti uzrok neplodnosti, kako se on manifestuje i na koji način takav problem može da se reši. Takođe, istraživali smo da li je najčešći uzročnik steriliteta kod žena hormonalne prirode, bakterijska infekcija ili starosno doba.
Dr Aleksandra Pikula, dugogodišnji specijalista dnevne bolnice GAK “Narodni front” za problematiku donjeg genitalnog trakta, rekla je da je neplodnost, sterilitet ili infertilitet veoma širok klinički i socijalno-psihološki pojam, a da stručnjaci na njega posumnjaju kad žena dve godine intenzivno ali bezuspešno pokušava da začne.
- Veliki broj mikroorganizama svojim dejstvom može dovesti do oštećenja tkiva reproduktivnog trakta koje onemogućava oplođenje, stvaranje i zadržavanje embriona. To su uglavnom takozvane gram negativne bakterije, kao što su ešerihija koli, proteus, protozoan trichomonas vaginalis, ali i gonokok, koja je danas veoma retka. Trenutno najrasprostranjeniji uzročnici neplodnosti u savremenom svetu i praksi jesu hlamidije, zatim genitalna mikoplazma i nešto ređe kod žena - ureoplazme - istakla je dr Pikula i dodala da infektivni uzročnici promena na ženskim organima dospevaju kroz kanal vagine i grlića materice.
Prema njenim rečima, infekcije su uglavnom polno prenosive, ali se mogu dobiti i preko zajedničkih površina i analnog predela.
- Postoji oko 15 tipova hlamidija, koje izazivaju takozvane tihe upale, uglavnom bez simptoma. Zbog toga žena ne može da shvati o čemu je reč. I to je takozvani supklinički, najpodmukliji oblik infekcije koji se širi ka šupljini materice i jajovodima i može izazvati njihovo zapušenje, što naravno znači pojavu steriliteta - objasnila je ona.
Međutim, oskudan sluzavognojan vaginalni iscedak mogao bi da uputi na problem.
- Dijagnoza infekcije uspostavlja se uzimanjem cervikalnog brisa, koji se potom analizira posebnom tehnikom kulture ćelija. Lečenje se obavlja različitim jakim antibioticima, vaginaletama i vaginalnim probioticima. Njima mora da prethodi temeljan ginekološki pregled, uzimanje bakterioloških briseva, kao i briseva na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu - istakla je doktorka.
Dr Aleksandra Pikula, dugogodišnji specijalista dnevne bolnice GAK “Narodni front” za problematiku donjeg genitalnog trakta, rekla je da je neplodnost, sterilitet ili infertilitet veoma širok klinički i socijalno-psihološki pojam, a da stručnjaci na njega posumnjaju kad žena dve godine intenzivno ali bezuspešno pokušava da začne.
- Veliki broj mikroorganizama svojim dejstvom može dovesti do oštećenja tkiva reproduktivnog trakta koje onemogućava oplođenje, stvaranje i zadržavanje embriona. To su uglavnom takozvane gram negativne bakterije, kao što su ešerihija koli, proteus, protozoan trichomonas vaginalis, ali i gonokok, koja je danas veoma retka. Trenutno najrasprostranjeniji uzročnici neplodnosti u savremenom svetu i praksi jesu hlamidije, zatim genitalna mikoplazma i nešto ređe kod žena - ureoplazme - istakla je dr Pikula i dodala da infektivni uzročnici promena na ženskim organima dospevaju kroz kanal vagine i grlića materice.
Prema njenim rečima, infekcije su uglavnom polno prenosive, ali se mogu dobiti i preko zajedničkih površina i analnog predela.
- Postoji oko 15 tipova hlamidija, koje izazivaju takozvane tihe upale, uglavnom bez simptoma. Zbog toga žena ne može da shvati o čemu je reč. I to je takozvani supklinički, najpodmukliji oblik infekcije koji se širi ka šupljini materice i jajovodima i može izazvati njihovo zapušenje, što naravno znači pojavu steriliteta - objasnila je ona.
Međutim, oskudan sluzavognojan vaginalni iscedak mogao bi da uputi na problem.
- Dijagnoza infekcije uspostavlja se uzimanjem cervikalnog brisa, koji se potom analizira posebnom tehnikom kulture ćelija. Lečenje se obavlja različitim jakim antibioticima, vaginaletama i vaginalnim probioticima. Njima mora da prethodi temeljan ginekološki pregled, uzimanje bakterioloških briseva, kao i briseva na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu - istakla je doktorka.
Prevencija je najbolja zaštita od steriliteta
Bez obzira na to da li osećate neke simptome ili primećujete neuobičajene promene, savet dr Pikule jeste da je važno da se vodi računa o zaštiti prilikom seksualnih odnosa. Pored toga, važni su i redovni ginekološki pregledi.
- Održavanje vaginalnog ekosistema mora da se podrazumeva, kao i primena kondoma u svim nedovoljno pouzdanim prilikama - objasnila je ona.