U Kelnu izgorela kuća nastanjena Turcima

BERLIN - Kuća, u kojoj je ovog vikenda izbio požar i odneo dva ljudska života, nastanjena je, uglavnom, Turcima, javljaju nemački mediji danas, navodeći da je od 13 povređenih i bolnički hospitalizovanih, više njih turskog porekla.

Identitet 30-godišnjeg muškarca i 19-godišnje devojke, koji su u požaru nastradali, biće, kako se navodi, poznat posle rezutata obdukcije. Nemačka policija, naglašava se, istražuje "u svim pravcima" ovaj slučaj. Vatra, koja je brzo bila ugašena, izbila je u subotu uveče u jednoj stambenoj zgradi u Kelnu, a istraga je u ulazu našla ostatke spaljenih dečjih kolica, gde bi, prema prvim saznanjima, moglo biti mesto nastanka požara.

Mediji javljaju da su hitna pomoć i vatrogasci bili u velikoj akciji spašavanja i da su ljudi sa prozora zapaljene kuće dozivali u pomoć. U kući je živelo 30 osoba.Osim dvoje stradalih, 26 je povređeno, od kojih je 13 hospitalizovano. Ovo je drugi požar za kratko vreme koji se dogodio u kućama, nastanjenim, pre svega, Turcima. Nedavno je u mestu Baknang kod Štutgarta izgorela jedna majka, Turkinja, i njenih sedmoro dece.Tim povodom je, preko portparola, reagovala i kancelar Angla Merkel, naglašavajući da je duboko pogođena, a vrh turske države zahteva da nemački organi sveobuhvatno istraže i ispitaju ceo slučaj, kako ne bi bilo mesta sumnji.

Tada je, naime, i turski predsednik Abdulah Gul, reagovao, navodeći da smatra i politički motiv kao moguć. Gul je, tokom posete Švedskoj, rekao da zbog požara iz protekliih godina u Nemačkoj, koji su imali za pozadinu mržnju prema strancima, smatra da su u ovom slučaju sve opcije moguće.
''Na žalost, u proteklo vreme je bilo vatre, podmetnutih požara i ubistava naših građana'', rekao je Gul, naglasivši da je zato potrebno da se sve eventualnosti požara u Baknangu sada istraže.

Turci su više puta bili na meti nemačkih desničara.Tako je u Melnu kod Zolingena 1992. i 1993. godine nastradalo ukupno osam Turaka, a u Ludvigshafenu 2008. godine devet osoba u požaru. Mesto požara posetio je tada čak i predsednik turske vlade Redžep Tajip Erdogan, koji je u to vreme došao na međunarodnu konferenciju o bezbednosti i Minhen.

Požar u Ludvigshafenu, za koji su postojale špekulacije da je podmetnut iz mržnje prema strancima, bila je tada jedna od tema razgovora na susretu Merkel -Erdogana. Za požar u Baknangu kod Štutgarta je štampa pisala da bi mogao na neki način da stavi i na probu nemačko-turske odnose u kojima je Ankara osetljiva na sudbinu miliona svojih zemljaka, koji su u Nemačkoj našli ''uhlebljenje'', a mnogi od njih i svoju domovinu.

Ovih dana u nemačko-turskim odnosima postoji najmanje jedna osetljiva teme o kooj se govori, ali sa različitih pozicija i viđenja događaja.

To je početak suđenja Beate Čepe, najavljen za 17. april, na čijoj ''duši'' kako se tereti, leže ubistva osam Turaka, jednog Grka i jedne nemačke policajke koje je, prema optužnici, u poslednjoj deceniji počinila njena neonacistička grupa ''NSU''.
Suđenje Čepe počinje, naime, veoma traljavo , pošto je Viši zemaljaski sud u Minhenu odbio da turskom ambasadoru u Berlinu i turskim medijima obezbedi, odnosno, stalna mesta u sudnici. Turski mediji su dobili akreditacije, ali ne i mesto u sudnici.
Među 50 akreditovanih medija sa stalnim mestom u sudnici, nema ni jednog jedinog turskog-što je izazvalo kritike, ali i solidarnost nemačkih medija sa turskim kolegama, pa je tako tabliod ''Bild'' ponudio svoje mesto turskom listu ''Harijet'', ovaj prihvatio, ali sud naglasio da to nije moguće, pošto je svaka akreditacija izdata na ime i medij.