RIM - Tužilaštvo u Italiji pokrenulo je istragu zbog sve većeg broja vojnika obolelih od raka posle učešća u mirovnim misijama, uključujući i Kosovo.
Poražavajući podaci o rastu broja obolelih od raka u našoj zemlji, neminovno se dovode u vezu sa upotrebom osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja. Isto to pokušavaju da dokažu i italijanski vojnici, koji su bili u raznim međunarodnim misijama, uključujući i Kosovo.
Italijanski vojnici već godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu vezu između njihovog narušenog zdravlja i osiromašenog uranijuma.
Prema podacima Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, preko 300 vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa, umrlo je od raznih vrsta tumora, dominantno limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo.
Međutim, pretpostavlja se da je broj obolelih znatno veći, jer se bolest ne javlja odmah, a u raznim mirovnim misijama, u Bosni i Hercegovini, na Kosmetu, u Iraku, Avganistanu bilo je preko 70 hiljada italijanskih vojnika.
"Umirem, a država mi kaže da je to od stresa. Ja ću se boriti do poslednjeg daha", kaže Erazmo Savino, italijanski vojnik.
Rimske vlasti uporno odbijaju da priznaju bilo kakvu odgovornost, negirajući vezu između opakih bolesti i osiromašenog uranijuma, uključujući i analize, čak tri parlamentarne komisije koje zbog krajnje oprečnih mišljenja članova nisu dale nikakve rezultate.
"Država tvrdi da ni osiromašeni uranijum ni vakcine nisu uzrok bolesti, već nešto sasvim drugo", kaže advokat.
Međutim, dva poslednja slučaja, smrt 31-godišnjeg starijeg vodnika Erazma Savina, koji je bolovao od raka, a bio je u misiji na Kosmetu, kao i peti slučaj oboljenja vojnika od smrtonosnog tumora u Riminiju, takođe pripadnika mirovnih misija, bili su povod da zamenik javnog tužioca David Erkolani pokrene istragu protiv nepoznatih osoba za ubistva iz nehata, a na osnovu člana 117 vojnog krivičnog zakona.
To je 12. slučaj pokretanja sudskog procesa obolelih vojnika protiv države, koja ih, kako tvrde, nije upozorila na opasnost i preduzela prave zaštitne mere, poput američkih vojnih vlasti, koje su poučene iskustvom iz prvog rata protiv Iraka, preduzele opsežne mere zaštite za marince tokom bombardovanja Kosmeta 1999. godine.