Seka Aleksić: Često zaplačem kad me niko ne vidi
Otvorila dušu.
Seka Aleksić počela je da piše blogove. U svom prvom obraćanju fanovima folkerka je objavila post u kom se prisetila detinjstva, ispirisana humanitarnom akcijom za pomoć siromašnoj deci u kojoj učestvuje.
- Često se setim svog detinjstva. Možda sam imala tu sreću u nesreći da strahote rata prođem vrlo mlada, zajedno s bratom i majkom, koja se neumorno trudila da nam ništa ne fali. A sanjala sam svoj san, tada tako nedostižan - započela je svoju ispovest folkerka.
Seka kaže da se uvek trudila da sačuva dete u sebi.
- Priznajem, bilo je dana kad sam se iskradala iz kuće zbog zakazanog nastupa, neposredno pošto sam završila osnovnu školu. Kao devojčica volela sam da idem na koncerte Lepe Brene, Vesne Zmijanac... Gledala sam ih kako vladaju scenom, kako im publika skandira i zamišljala sebe kako ću jednog dana stajati tu, na njihovom mestu, i doživljavati to isto.Ona se priseća kako je najteže bilo krenuti od nule, a da je najlakše odustati od svega, i ističe da se u životu treba boriti i ne plašiti se.
- Ja sam javna ličnost. Kad se upali crveno dugme na kameri, moje lice mora biti nasmejano, kad sam na nastupu, moram se dati svojoj publici, svojim vernim obožavaocima, iako sam neraspoložena, iako mi se baš tog dana desilo nešto loše... Često i zaplačem, ali kad me niko ne vidi.
(M. K. V.)