Britanski list obelodanio da je general tokom skrivanja na raspolaganju imao bazene, sportske terene, lovište, ličnog kuvara, vozača i konobara, kao i telohranitelje
LONDON - Otkrili tajne.
Bivši general vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kome se sudi u Hagu zbog ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše SFRJ, tokom 14 godina skrivanja živeo je u izobilju, prenosi britanski list Gardijan. List je na osnovu dokumenata Haškog tribunala, izjava svedoka i razgovora sa sudijama uključenim u proces otkrio da je Mladić pre hapšenja na raspolaganju imao sportske terene, bazene, dvorane sa stolovima za stoni tenis, posebno lovište za jelene, kao i ličnog kuvara, vozača, konobara i telohranitelje koji su ga svuda pratili.
Posle rata, Mladić se prvo povukao u Han Pijesak u istočnoj Bosni, ali kada je NATO počeo potragu za ratnim zločincima 1997, pobegao je preko Drine u Srbiju, gde mu je Slobodan Milošević ponudio utočište. Tada se najpre smestio u odmaralište Rajac, a u avgustu iste godine stacionirao se u vojnom odmaralištu Stragari kod Kragujevca.
Bivši pripadnik vojske Milan Gunj svedočio je u Hagu da se seća dana kada su ga iz vojnog odmarališta Rajac, udaljenog oko 100 kilometara od Beograda, nazvali i rekli da hitno dođe.
- Kad sam stigao tamo, ispred ulaza je bilo desetak ljudi, a među njima i Ratko Mladić. Bio sam iznenađen, uplašen i zbunjen ovakvim razvojem događaja, posebno zato što se to događalo u mom sektoru, a ja nisam imao pojma ni o čemu. Osim toga, znao sam da Mladića haški sud traži zbog ratnih zločina, zbog čega sam se uspaničio. Nije mi bilo lako - istakao je Gunj.
General Đorđe Čurčin takođe je opisao jedan prosečan dan s Mladićem u odmaralištu Stragari. Pričao je kako su razgovarali, šetali šumom, igrali šah i stoni tenis i uživali u ručkovima. Prema njegovim rečima, on se tada nije ni skrivao, već se preselio u svoj stan u Beogradu, a kretao se isključivo u pratnji telohranitelja. Čurčin je jednom rekao da su zajedno bili i na fudbalskoj utakmici Jugoslavija - Hrvatska 1999.
Bivši general vojske Republike Srpske Ratko Mladić, kome se sudi u Hagu zbog ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše SFRJ, tokom 14 godina skrivanja živeo je u izobilju, prenosi britanski list Gardijan. List je na osnovu dokumenata Haškog tribunala, izjava svedoka i razgovora sa sudijama uključenim u proces otkrio da je Mladić pre hapšenja na raspolaganju imao sportske terene, bazene, dvorane sa stolovima za stoni tenis, posebno lovište za jelene, kao i ličnog kuvara, vozača, konobara i telohranitelje koji su ga svuda pratili.
Posle rata, Mladić se prvo povukao u Han Pijesak u istočnoj Bosni, ali kada je NATO počeo potragu za ratnim zločincima 1997, pobegao je preko Drine u Srbiju, gde mu je Slobodan Milošević ponudio utočište. Tada se najpre smestio u odmaralište Rajac, a u avgustu iste godine stacionirao se u vojnom odmaralištu Stragari kod Kragujevca.
Bivši pripadnik vojske Milan Gunj svedočio je u Hagu da se seća dana kada su ga iz vojnog odmarališta Rajac, udaljenog oko 100 kilometara od Beograda, nazvali i rekli da hitno dođe.
- Kad sam stigao tamo, ispred ulaza je bilo desetak ljudi, a među njima i Ratko Mladić. Bio sam iznenađen, uplašen i zbunjen ovakvim razvojem događaja, posebno zato što se to događalo u mom sektoru, a ja nisam imao pojma ni o čemu. Osim toga, znao sam da Mladića haški sud traži zbog ratnih zločina, zbog čega sam se uspaničio. Nije mi bilo lako - istakao je Gunj.
General Đorđe Čurčin takođe je opisao jedan prosečan dan s Mladićem u odmaralištu Stragari. Pričao je kako su razgovarali, šetali šumom, igrali šah i stoni tenis i uživali u ručkovima. Prema njegovim rečima, on se tada nije ni skrivao, već se preselio u svoj stan u Beogradu, a kretao se isključivo u pratnji telohranitelja. Čurčin je jednom rekao da su zajedno bili i na fudbalskoj utakmici Jugoslavija - Hrvatska 1999.
Raspad posle Miloševića
Kada je pao režim Slobodana Miloševića, a on uhapšen, Mladić je morao da počne ozbiljnije da se skriva. Preselio se u bazu Krčmar kod Valjeva, koja je imala podzemna skloništa i bunkere. Tu je ostao sve dok vlada Zorana Đinđića nije potpisala punu saradnju s Hagom, zbog čega je stalno menjao boravište. U tome su mu pomagali bliski prijatelji iz vojske, pre svega nekadašnji pukovnik Jovo Đogo, koji je preminuo 2008. godine.