Sergej: Nismo samo za rijaliti, ne damo Tijanu!
Srce osmogodišnje Tijane Ognjanović ujedinilo je dobre ljude iz cele bivše Jugoslavije i sveta, pa su se mnogi trudili da osim finansijski, angažmanom na društvenim mrežama pomognu da se novac za Tijaninu operaciju što pre sakupi.
Akcija prikupljanja pomoći za Tijanu Ognjanović kojoj je potrebna transplantacija srca poprimila je potpuno novu dimenziju kada se Sergej Trifunović, gostujući u emisiji posvećenoj "Velikom bratu", pozvao sve da se okanu rialitija i da pomognu devojčici.
"Da li je moguće da smo postali toliko nakazan narod, toliko paranoični i nepoverljivi, i ne znam kakvu još reč da nađem, da mislimo da je sve namešteno, da nas stalno neko zajebava, laže, da neko stalno nešto glumi i radi zarad najnižih interesa. Srbi, braćo, jeste li postali jednoćelijski roboti? Gospoda iz "Velikoga brodera" me zovu svake godine da uđem u kuću, kao što me svake godine zovu za "Farmu", kao što su me zvali i u "Survivoru", kao što me zovu u sve *ebene rijaliti programe, iz prostog razloga što sam ja takav kakav sam, pa bi im bilo idealno da vide da li će se taj poklati sa Erom, po*ebati sa Sorajom, zapevati složno sa Ekremom, zato što bih im zagarantovano digao gledanost. Jer znaju da s druge strane sedi masa, koja je, pošto nema hleba, nema ni igara, žedna krvi.
Uopšte, ceo ovaj koncept "Big brothera" tamo u Skandinaviji gde je nastao možda i ima neki smisao, ovde je to svedeno i prilagođeno mentalitetu, koji je izgubivši sve u krvi, na krv navikao. Slađe im je da gledaju kako neko još krvari, na njihove oči, tako im i sopstveno krvarenje lakše pada. E, kad toj i takvoj atmosferi pretpostaviš suštinu, a suština je život nevinog deteta od osam godina, kad to uradiš usred te šarade, ispraznost i besmisao se još jače vide. Šljašte u mraku. Nije Tijana ni prvo, nažalost, ni poslednje dete kome treba pomoć ove vrste: ljudi su reagovali ovako, upravo zato što im je pun kufer da im mažu oči jeftinim mazutom... zato su tako i reagovali.
Sergej još nije upoznao Tijanu.
"Nisam još upoznao Tijanu. Komuniciram sa predivnom Sandrom Kovačić, majkom deteta koje sa Tijanom ide u razred. Devojčica je došla iz škole i rekla majci: "Kod nas u razredu ima devojčica koja će možda da umre." Žena se, naravno, zgrozila. I nije čupala kose, sedela skrštenih ruku, već krenula u akciju. E pa, ne damo da umre. Zvala je Ramba, Rambo je zvao mene, tad sam saznao da je već gomila ljudi bila uključena. Otišao sam kod ministra finansija, dobio odgovor da država nema para, ali taj momak Nemanja, šef kabineta ministra finansija, ima dobar plan kako da u budućnosti generiše novce za ovakve akcije. Ako se sprovede u delo, biće efektan.
Sergej je ubeđen da će se novac za malu Tijanu prikupiti
"Rambo i ja smo računali: kad bi 500.000 ljudi, dalo po sto dinara, imali bi ceo iznos. To je tako malo. Tako malo".