Upis u katastar i nedovršenih objekata ako su pod krovom

Velika većina bespravnih objekata nije građevinsko-zanatski dovršena, iako su delimično osposobljeni za stanovanje i pod krovom, ali će i oni moći da se upišu u katastar i steknu status legalnih objekata

BEOGRAD - Pravilnik kojim se uređuje predstojeća katastarska legalizacija bespravnih objekata u Srbiji danas stupa na snagu, a njime je predviđen upis i nedovršenih objekta ukoliko su stavljeni pod krov, rečeno je u Ministarstvu građevine i urbanizma.

Pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović je rekla da velika većina takvih objekata nije građevinsko-zanatski dovršena, iako su delimično osposobljeni za stanovanje i pod krovom, tako da će i oni moći da se upišu u katastar i steknu status legalnih objekata.

Pravilnik o uslovima, načinu i postupku sticanja svojine na zemljištu i bespravno izgrađenim objektima potpisao je ministar građevine Velimir Ilić.

U Srbiji ima oko 1,3 miliona objekata koji nisu upisani u katastar.

Damnjanovićeva je kazala da postoji veliko interesovanje za upis i da je od 16. marta, kada je počela primena zakona o upisu u katastar bespravno sagrađenih objekata, do sada podneto više od 200 zahteva.

Ona je napomenula da je reč o zahtevima vlasnika koji ranije nisu prijavili objekte za legalizaciju.

Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima odnosi se na objekte izgrađene bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, dok objekti izgrađeni posle moraju da prođu redovnu proceduru za legalizaciju.

U katastar mogu da se upišu, po novom zakonu, porodične kuće sa najviše četiri stambene jedinice ukupne neto korisne površine do 300 metara kvadratnih, nelegalno izgrađeni stanovi i vikendice korisne površine do 200 kvadrata.

Takođe, mogu se upisati poslovni objekti i zanatske radnje do 100 metara kvadratnih, kao i garaže do 30 kvadrata.

Oni koji su gradili na tuđem zemljištu treba u roku od dve godine da se "raskusuraju" sa vlasnikom zemlje i do tada će biti upisani samo kao vlasnici objekta sa pravom prilaza objektu.

Ako se spor ne reši u tom periodu, vlasnik objekta mora nadležnoj imovinsko-pravnoj službi lokalne samouprave da podnese zahtev za utvrđivanje tog zemljišta za redovnu upotrebu objekta. Vlasnik zemljišta pod objektom može svoja prava da zaštiti na sudu.

Vlasnici koji nisu ranije podneli zahtev za legalizaciju objekata imaju rok od godinu dana da podnesu zahtev katastru.

Oni moraju uz geodetski snimak da prilože zapisnik o izvršenom uviđaju, za šta treba da angažuju geodetu sa licencom koji će na terenu napraviti zapisnik o stepenu završenosti objekta.

Što se tiče vlasnika koji su ranije već podneli zahtev za legalizaciju objekta, lokalne samouprave su dužne da u roku od 90 dana dostave dokumentaciju nadležnom katastru nepokretnosti.