BEOGRAD - Kada se ukrste primanja u porodicama i troškovi za ishranu, većina građana Srbije često gladuje.
Prosečan Srbin za kompletnu dnevnu ishranu može da izdvoji 240 dinara dnevno, a na jugu Srbije ljudi po obroku mogu da plate samo 67 dinara.
Prosečno na namirnice trošimo 21.612 dinara mesečno ili oko 43 odsto svih porodičnih prihoda.
Prema toj računici, svaki član domaćinstva mesečno mora da se ishrani sa 7.204 dinara, što znači da dnevno na raspolaganju za doručak, ručak i večeru imamo 240 dinara. Po obroku - 80 dinara.
Tako pokazuju statistički podaci o troškovima tročlanih porodica u Srbiju. Na jugu naše zemlje, međutim, situacija je još "tužnija".
Tamo domaćinstva u gradovima za hranu odvajaju 48,6 odsto, a u selima čak 51 odsto svojih primanja.
Ovakva matematika kaže da svaki član seoske familije mesečno za hranu može da da samo 6.502 dinara.
Dnevno mogu da odvoje 202 dinara, a po obroku 67 dinara.
Za nešto više od 200 dinara moguće je kupiti pola hleba, pola kilograma krompira, toliko jabuka i 400 grama najjeftinijeg mesa sa kostima.
Pre dve godine svaki član porodice mesečno za hranu na raspolaganju je imao 8.546 dinara, odnosno 285 dinara dnevno. Na obrok mogao je da potroši 95 dinara.
Posle hrane i pića, u strukturi lične potrošnje, slede izdaci za stanovanje, vodu i struju sa učešćem od 15,8 odsto, zatim transport sa 7,9, komunikacije sa četiri, a ostali lični predmeti i usluge sa 4,7 odsto. Stanovanje, struja, gas najviše "koštaju" Vojvođane - 16,3 odsto primanja, transport stanovnike Šumadije i zapadne Srbije 8,4 odsto, komunikacije Vojvođane 4,4, a ostali proizvodi i usluge, Beograđane sa 5,6 odsto mesečnih prihoda.
"To što se u Srbiji najveći deo kućnog budžeta izdvaja za zadovoljenje egzistencijalnih potreba samo po sebi govori tome u kolikoj se krizi živi", smatra Saša Đogović, ekonomista, i dodaje da takvi parametri kod nas važe već godinama. "Južni deo Srbije raspolaže nižim prihodima, slabija je kupovna moć, i logično je da u odnosu na sever zemlje skoro 10 odsto više mesečnih primanja usmeravaju na hranu", kaže on za "Novosti".
U potrošačkim organizacijama tvrde da je realna situacija još dramatičnija, posebno u unutrašnjosti zemlje.
"U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. "O tome mogu da pričaju građani iz razvijenih dražava, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja"
Od ukupno raspoloživih sredstava, 94,3 odsto čine prihodi u novcu, a 5,7 odsto su prihodi u naturi.
Domaćinstva sa gradskog područja u Srbiji lane su mesečno raspolagala sa 53.666, a ostala sa 48.399 dinara. Prosečni prihodi od penzija od 30,2 odsto "opasno" se približavaju platama od svega 33 odsto. Na Jugu Srbije za oko pet osto veći su prihodi porodica najstarijih sugrađana od onih u radnom odnosu.