Miloš Bosančić: Nisam lud, majke mi!
♦ Kako si se snašao u Koreji?
- Čovek se na dobro brzo navikne. Lep grad, dobar narod, redovna plata, odlično igram... Šta više da tražim od života. Imam obaveze po ceo dan, tako da nemam vremena za nostalgiju.
♦ Zašto te zovu „luda glava“?
- Imam smisla za humor i volim da se zabavljam. Drugi koji piju, puše, kockaju se i orgijaju su normalni, a ja što volim da se smejem i šalim sam lud. Nije baš logično, ali šta da radim.
♦ Da li očekuješ poziv selektora Srbije Siniše Mihajlovića?
- Da me selektor poznaje lično kao igrača i čoveka, siguran sam da bih već bio u reprezentaciji. Ali pošto verovatno sluša glasove sa strane, onda baš nisam podoban. Neko me sigurno „buši“ jer nikad ne pristajem na kompromise.
♦ Da li bi voleo da igraš protiv Hrvata u septembru?
- Voleo bih da igram protiv Šri Lanke, Lihtenštajna, San Marina... Ime protivnika nije bitno, meni je važno da igram za Srbiju. Žao mi je što ima mnogo tenzija između Hrvata i nas. To je samo fudbal.
♦ Da li je istina da te je selektor mlade reprezentacije Srbije Slobodan Krčmarević odstranio iz nacionalnog tima jer si preglasno pevao himnu „Bože pravde“?
- Velika istina! Na meču s Mađarima ponela me atmosfera i stvarno sam pevao „Bože pravde“ iz sveg srca i glasa. Bio sam najglasniji, a on me je sklonio i rekao da neće zvati više budalu koja se dere dok peva himnu. Možda sam pogrešio intonaciju.
♦ Ko je kriv što zimus nisi došao na Marakanu?
- Hteo sam da igram za Zvezdu za benzin i hranu, ali me nisu želeli. Valjda su funkcioneri slušali „prijatelje“ koji su tvrdili da sam lud. Zvezda je moj san... Ovde imam odličan ugovor, ali ništa se ne meri sa Zvezdom, Delijama, severom... Zvezda je život, ostalo su sitnice.
Crnogorci zovu Sremca
♦ Zovu li te Crnogorci? Imaš li, kao Sremac, korene u toj državi?
- Nemam zasad pravi odgovor na to pitanje. Videćemo...
Đukić nije shvatio šalu
♦ Zašto te je Miroslav Đukić sklonio iz prvog tima Partizana?
- Govorio mi je da sam igrač za Mančester junajted, ali me je puštao da igram po deset minuta. Hvalio me je, a nije poštovao moj talenat. Onda sam ga na kraju stvarno pitao: „Šefe, gde ideš?“ On mi je rekao: „U Šabac“, a ja sam mu rekao: „Mislim, za Novu godinu“... Zbog toga me je zvanično sklonio, ali sam bio sa strane i mnogo pre toga.
Žena mi je sve
♦ Kako si upoznao suprugu Željanu?
- Bila je to Božja volja. Oboje smo bili pred brakom, ali smo se na kraju pronašli. Ona mi je i žena, prijatelj, brat, sestra... Da se nisam već oženio njom, sada bih je zaprosio preko vaših novina. (smeh)
Neće biti rata
♦ Ima li straha od mogućeg rata Južne i Severne Koreje?
- Severnjaci prete, a Južnjaci se baš nešto ne plaše. Mene sve tone opterećuje mnogo. Preživeo sam 1999. godinu i bombardovanje Srbije.