POMOZIMO: Ima li spasa za mene?
BEOGRAD - Neka mi neko pomogne.
- Noga mi je kao panj, jedva se mrdam. Ima li spasa za mene, molim vas, pomozite mi nekako. Em što sam ja bolesna i jedva se krećem, em mi muž leži u krevetu u još gorem stanju. Ima četiri bajpasa, srčani je bolesnik i u strašnom je stanju. Dve ćerkice imamo, jednu od pet godina, drugu od tri. Sve što nose nađem im u kantama za smeće - kaže Magdalena Matić (34) iz Koteža, koja je jedva došla do redakcije Kurira moleći za pomoć. Dok ona priča da garderobu za decu nalazi u kantama za đubre, starija ćerkica podiže nogicu i kaže: „Evo, ove cipele mi mama našla u kontejneru, a kući imam još jedne“. Magdalenine ćerkice slabo jedu, a čokolade i bombone gotovo da u životu nisu probale.
- Nemam šta da im dam da jedu. Ova manja možda nikad nije ni probala čokoladu. A stalno mi traže. Odakle mi kad živimo od socijalne pomoći - kaže Magdalena. Noga joj je obolela pre nekoliko godina. Članak, ceo list i potkolenica su počeli da joj otiču, a nedavno je to postalo baš drastično. Podseća na elefantijazu, ali nije potpuno ustanovljeno.
- Mnogo me je strah, ne znam šta mi je. Lekari mi na kraju ništa nisu ni rekli. Ležala sam u bolnici, nešto su me ispitivali, ali ja i dalje ne znam od čega tačno bolujem. Samo vidim ovu nogu, tvrda je ko kamen, gori mi od temperature i boli me ko đavo kad gazim - kaže uplašena Magdalena.
(S. S.)
Nemaju vodu, struju, hranu
Bolesnoj Magdaleni najteže pada što su siromašni i što žive bez struje i vode. Ona donosi vodu, greje je na šporetu na drva i kupa sebe i decu u koritu. Za hranu i garderobu snalazi se kako zna, ali deci uglavnom oblači ono što nađe u smeću.
- Javljam se vama da napišete priču, pa će možda neko da se javi, da mi da nešto od hrane ili stare odeće za decu. Znam da mnogi imaju staru garderobu za bacanje, moja deca bi je rado nosila jer nemaju ništa - kaže Magdalena.