BEOGRAD - Najsiromašnija deca mlađa su od 13 godina, žive u centralnoj Srbiji, u porodici sa pet ili više članova, u seoskom području, a njihovi roditelji uglavnom nemaju završenu osnovnu školu. Ovako izgleda profil gladne dece napravljen prema podacima Vladinog tima za smanjenje siromaštva.
Ona su željna mleka, mesa, sokova, voća, sladoleda i slatkiša - svega onoga što je za većinu njihovih vršnjaka svakodnevica. Nemaju igračke, ni knjige za školu, ne izlaze nigde, nose staru i iznošenu odeću, nemaju za užinu. Procene kažu da ih ima blizu 200.000.
Prema poslednjem popisu, u Srbiji odrasta 1.427.272 dece do 18 godina (odnosno 1,02 miliona do 14). To znači da je svako sedmo-osmo dete gladno. Da stvari idu nagore pokazuje podatak da je pre tri godine željno hrane bilo svako deseto.
Najgladniji koriste usluge narodnih kuhinja. Prema rečima Vesne Milenović, generalnog sekretara Crvenog krsta Srbije, u narodnim kuhinjama u 73 sredine, van Beograda, hrani se 10.795 maloletnika. U pojedinim gradovima, posebno južnije od Niša, čak polovina korisnika su deca. Većini je to jedini obrok u toku dana.
U glavnom gradu, na 51 punktu, po rečima gradskog sekretara za socijalnu zaštitu Nenada Matića, ima još maksimalno 2.000 dece:
"U Beogradu se ukupan broj korisnika ovih kuhinja iz godine u godinu povećava, i sada je dostigao 12.000 - 12.500. To je najviše u poslednje tri godine".
Dečji dodatak prima 386.485 mališana, međutim, prema procenama Mreže organizacija za decu Srbije (MODS), ovo pravo ostvaruje tek troje od petoro dece kojima je novac nasušno potreban.
"Centri za socijalni rad širom zemlje imali su prošle godine ukupno 150.016 dece korisnika socijalne zaštite - kaže Lidija Kozarčanin iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Od toga, 54.554 mališana iskoristilo je pravo na neki vid novčane pomoći".
Najviše ih je primilo novčanu pomoć (25.876), zatim jednokratnu pomoć koju daju lokalne zajednice (13.208), uvećanu pomoć (8.729) i vremenski ograničenu pomoć (5.721).
Mada država nastoji da u sistem uključi i one najsiromašnije, prema podacima dečjih nevladinih organizacija, samo 48 odsto svih mališana do sedam godina upisano je u vrtić. Od toga, na svako treće dobrostojeće dete ide tek jedno siromašno. U odnosu na opštu populaciju, u predškolskom je pet puta manje mališana iz romske populacije, dok obavezno osnovno obrazovanje obuhvata 89 odsto mladih Roma. U srednju školu ih ide 19 odsto.