Zavod za zaštitu spomenika kulture izričit je u zahtevu da se ne menja spoljni izgled starih švapskih podruma, a bilo bi lepo da se bar nekoliko koristi za čuvanje ili barem degustaciju i prodaju vina, kaže direktor Fondacije "Podrumi Telečke visoravni" Milan Tatalović
CRVENKA - Stari švapski podrumi u podnožju Telečke visoravni u Crvenki biće stavljeni pod zaštitu države kao spomenici kulture, a potom bi trebalo da budu revitalizovani i privedeni osnovnoj ili nekoj drugoj nameni.
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture još pre šest godina uradio je projekat sanacije ovih podruma, ali oni nisu mogli da budu rekonstruisani, jer nisu bili upisani u katastar. Direktor Fondacije "Podrumi Telečke visoravni" u Crvenki Milan Tatalović kaže da je Republička direkcija za imovinu konačno ustupila podrume opštini Kula, čime su se stekli uslovi da oni budu sačuvani od propadanja.
"Fondacija "Podrumi Telečke visoravni" i Centar za sport, turizam, omladinu i rekreaciju u Kuli, koji prerasta u opštinsku turističku organizaciju, konkurisali su za dobijanje pomoći od Pokrajine i Republike za restauraciju podruma. Dok pomoć ne stigne, podrume bi trebalo ograditi kako bi se sprečilo uništavanje i ponovno pretvaranje u divlje deponije", kaže Tatalović.
Etnolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Mirjana Đekić navodi da je u planu da se obnove 34 podruma ukopana u Telečku visoravan na izlasku iz Crvenke prema Novoj Crvenki. Ona ističe da je cilj da se ovaj jedinstveni etno-prostor u Srbiji sanira kako bi se sačuvao autentični ambijent i vizuelni identitet Crvenke, koju su 1785. godine osnovale podunavske Švabe.
"Nemci koji su se ukazom carice Marije Terezije doselili u Crvenku najpre su imali ideju da skladište vino i vinogradarski alat, pa su iskopali manja udubljenja u lesnoj zaravni. Kasnije, kad je u Crvenki počela da radi ciglana, od tih udubljenja nastali su podrumi sa ozidanim svodovima. Podrumi su bili značajan deo društvenog života Crvenčana sve do perioda između dva svetska rata. Zlatno doba crvenačkih vinskih podruma, od kojih su neki dugački i do 200 metara, bilo je tridesetih godina prošlog veka", predočava Đekićeva.
Fondacija "Podrumi Telečke visoravni" nastoji da pronađe investitore koji bi obnovljenim podrumima obezbedili odgovarajuću namenu.
"Zavod za zaštitu spomenika kulture izričit je u zahtevu da se ne menja spoljni izgled podruma, a u njima bi mogli da se otvore kafići, butici i druge uslužne radnje, ali bi bilo lepo da se bar nekoliko koristi za čuvanje ili barem degustaciju i prodaju vina. Ideja je i da jedan od podruma bude pretvoren u muzej", otkriva Tatalović.
Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture još pre šest godina uradio je projekat sanacije ovih podruma, ali oni nisu mogli da budu rekonstruisani, jer nisu bili upisani u katastar. Direktor Fondacije "Podrumi Telečke visoravni" u Crvenki Milan Tatalović kaže da je Republička direkcija za imovinu konačno ustupila podrume opštini Kula, čime su se stekli uslovi da oni budu sačuvani od propadanja.
"Fondacija "Podrumi Telečke visoravni" i Centar za sport, turizam, omladinu i rekreaciju u Kuli, koji prerasta u opštinsku turističku organizaciju, konkurisali su za dobijanje pomoći od Pokrajine i Republike za restauraciju podruma. Dok pomoć ne stigne, podrume bi trebalo ograditi kako bi se sprečilo uništavanje i ponovno pretvaranje u divlje deponije", kaže Tatalović.
Etnolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Mirjana Đekić navodi da je u planu da se obnove 34 podruma ukopana u Telečku visoravan na izlasku iz Crvenke prema Novoj Crvenki. Ona ističe da je cilj da se ovaj jedinstveni etno-prostor u Srbiji sanira kako bi se sačuvao autentični ambijent i vizuelni identitet Crvenke, koju su 1785. godine osnovale podunavske Švabe.
"Nemci koji su se ukazom carice Marije Terezije doselili u Crvenku najpre su imali ideju da skladište vino i vinogradarski alat, pa su iskopali manja udubljenja u lesnoj zaravni. Kasnije, kad je u Crvenki počela da radi ciglana, od tih udubljenja nastali su podrumi sa ozidanim svodovima. Podrumi su bili značajan deo društvenog života Crvenčana sve do perioda između dva svetska rata. Zlatno doba crvenačkih vinskih podruma, od kojih su neki dugački i do 200 metara, bilo je tridesetih godina prošlog veka", predočava Đekićeva.
Fondacija "Podrumi Telečke visoravni" nastoji da pronađe investitore koji bi obnovljenim podrumima obezbedili odgovarajuću namenu.
"Zavod za zaštitu spomenika kulture izričit je u zahtevu da se ne menja spoljni izgled podruma, a u njima bi mogli da se otvore kafići, butici i druge uslužne radnje, ali bi bilo lepo da se bar nekoliko koristi za čuvanje ili barem degustaciju i prodaju vina. Ideja je i da jedan od podruma bude pretvoren u muzej", otkriva Tatalović.
I na grbu grozd i loza
Milan Tatalović napominje da je Crvenka nekad imala 653 podruma u ataru i još 50 u kućama.
"Stari grb Crvenke najbolje pokazuje koliko su nekadašnji žitelji uživali u čarima berbe i vina. Na levoj strani grba je klasje žita, a ispod njega raonik, dok je sa desne strane čokot vinove loze sa dva grozda i obrisima vinskih podruma", opisuje Tatalović.