BOR - Od 30. januara 2012, kada je zvanično otvoren, do danas, „kafić“ u borskoj „Jami“ postao je prava atrakcija ne samo za građane Bora, već i za ljubitelje putovanja iz ostatka Srbije i sveta.
Za dva i po meseca posetilo ga je oko 2.000 ljudi i svi su složni da je boravak 400 metara pod zemljom, iako kratkotrajan, zanimljiva avantura i jedinstven osećaj.
O tome, u stvari, najbolje svedoči knjiga utisaka koja je puna reči hvale. Ko zna engleski, grčki, kineski ili nemački, na primer, može da pročita da je poseta „kafiću“ fascinantan i vrlo upečatljiv doživljaj. To je opšti zajednički utisak, iako je svaki posetilac doživeo „Jamu“ na svoj način.
Najemotivnije je reagovao profesor Alen Spira, sin bivšeg logoraša koji je za vreme rata radio u borskom rudniku. On je doputovao čak iz Amerike u Bor da vidi gde mu je otac radio dok je bio u zarobljeništvu. Jer, u rudniku su, da podsetimo, u toku Drugog svetskog rata radili zarobljenici bili uglavnom Jevreji.
Profesor Spira se do tančina raspitivao o radnom logoru „Berlin“ i o starom rudarskom oknu „Vajfert“, koje mu je pominjao otac, a dugo je stajao i pred spomenikom u krugu „Jame“ podignutim svim logorašima. Emocije su ga nadvladale kada su mu rudari na polasku poklonili grumen rude, pa je, kažu, zamolio vodiča da ga na par minuta ostavi samog, da se u miru pomoli za oca.
„Kafić“ su nedavno posetili i penzioneri iz Slovenije koji su u doba velike Jugoslavije jedne zime sanirali dalekovod u Boru, potom grupa Kineza, Korejanaca, borskih studenata i mnogi drugi. Bili su tu i Zdravko Čolić, Veran Matić, Milorad Mandić Manda, finski ambasador Peka Oprana, predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Hildegard Gacek, kao i brojni srpski političari.
Najuplašeniji su, po rečima vodiča, bili borski lekari, najveseliji bajkeri iz Nemačke, Austrije, Belgije i Holandije, a najradoznalije - učiteljice iz Smederevske Palanke.
„Kojom brzinom se kreće lift“, „koliko traje vožnja lifotm“, „koliko je duboka jama“, „ima li žena u rudniku“, pitanja su koja, kako kažu vodiči, posetioci najčešće postavljaju.
Ljubopitljivi su i studenti, deca rudara, ali i borski penzioneri koji nikada pre nisu imali priliku da siđu u Jamu, iako su mnogi od njih ceo radni vek proveli u RTB-u.
Zato se svi redom slažu, čak i turističke agencije u Srbiji, da je ideja o „kafiću“ u središtu zemlje odličan marketinški potez.
Tekst i foto: G. Tončev - Vasilić
Procedura za posetu kafiću
Da biste posetili „kafić“ na XI jamskom horizontu i popili sok, kafu ili neki drugi topli napitak 400 metara ispod zemlje, potrebno je da se najpre javite najbližoj turističkoj agenciji. Ona će uzeti vaše osnovne podatke i dostaviti ih nadležnoj službi RBB-a, a onda će sa „Jame“ stići informacija u koje doba dana je silazak u „kafić“ moguć.
Usklađivanje termina posete sa radnim obavezama je neminovnost jer je reč o aktivnom rudniku, pa proizvodnja uvek ima prednost. U principu, u „kafić“ pod zemljom može se sići svakog radnog dana u prepodnevnim satima, a najprikladnije vreme je između 10 i 12 sati.
Ova vrsta posete nije dozvoljena mlađima od 16 godina jer tako kaže Zakon o rudarstvu, a svi koji odluče da siđu, pre toga potpisuju izjavu da to čine na sopstvenu odgovornost, kada je reč o zdravlju, dok za bezbednost posetilaca garantuju nadležni u „Jami“.