Mnogo puta čuli ste za autistične osobe, ali niste sigurni po čemu se one razlikuju od ostalih. Jasno vam je da se ponašaju na drugačiji način, da su često asocijalni i teško komuniciraju, ali pitate se kakvo je to oboljenje od kog oni pate i na koje se sve načine može manifestovati. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, dečji autizam je vrsta trajnog razvojnog poremećaja, koji se ispoljava i pre treće godine. Njega karakteriše izostanak ili poremećena recipročna socijalna interakcija, nepostojanje ili otežana komunikacija i pojava karakterističnog, stereotipnog ponašanja. Međutim, Dr Kurir je istraživao koji su to još karakteristični znaci tog teškog oboljenja.
Specijalni pedagog Petar Vladetić istakao je da su neki od prvih simptoma autizma neodazivanje na ime, izbegavanje kontakta očima, problemi sa snom, izostajanje govora i insistiranje na ponavljanju rutinskih radnji.
- Među karakterističnim znacima oboljenja su još i izbegavanje fizičkog kontakta, zabavljanje samim sobom, desocijalizacija, zamišljenost, dekoncentrisanost, nezainteresovanost za ono što se dešava u okolini, fasciniranost specifičnim detaljima, problem sa motoričkim sposobnostima, hiperaktivnost, ponavljanje reči i hod na prstima ukrug ili tamo-vamo. Autizam ima veoma tešku kliničku sliku i u najvećem broju slučajeva praćen je težim oblicima mentalne retardacije. Često se dešava da je udružen sa širim spektrom drugih poremećaja - objasnio je Vladetić.
Prema njegovim rečima, nauka još ne može da objasni uzrok nastanka autizma, ali preovladava stanovište da genetski faktori uslovljavaju poremećen razvoj određenih moždanih struktura.
- S obzirom na to da donekle postoji skup karakterističnih simptoma bolesti, o autizmu možemo govoriti kao o sindromu čija dijagnostika najčešće podrazumeva trajni tretman i negu pacijenta, bilo u okviru porodice ili specijalizovane institucije. Statistički gledano, 50 odsto osoba sa autizmom uopšte ne komunicira, a kod ostalih 50 dolazi do pogoršanja simptoma tokom adolescencije - navodi pedagog Vladetić i naglašava da se autizam tri do četiri puta češće javlja kod dečaka nego kod devojčica.
Kako navodi sagovornik Dr Kurira, u retkim slučajevima kod autista su očuvane određene mentalne sposobnosti.
- Tada govorimo o autističnim savantima. Njihove sposobnosti najčešće se ispoljavaju u nekoj oblasti kao što su umetnost, muzika, kalendarski proračuni, matematika ili druge. Međutim, s obzirom na to da su ostale sposobnosti prilično nerazvijene, ove takozvane savant karakteristike često precenjujemo, pa nam deluju kao genijalne - istakao je stručnjak.
Filmska zabluda o autizmu
Pedagog Petar Vladetić istakao je da je širom sveta rasprostranjena specifična zabluda o autizmu zbog popularnog holivudskog filma “Kišni čovek” iz 1988.
- Glumac Dastin Hofman u filmu igra osobu koja nema klasični autizam, već takozvani Aspergerov sindrom. Ljudi koji imaju tu vrstu sindroma visoko su funkcionalni u odnosu na autiste. Oni komuniciraju i u proseku postižu znatno veći nivo samostalnosti - objašnjava pedagog.
Napredak moguć uz poseban tretman
U radu sa osobom koja boluje od autizma učestvuju brojni stručnjaci, psiholozi, pedagozi, logopedi, nutricionisti, defektolozi, a svi oni slažu se s ocenom da je napredak pacijenata sa tim oboljenjem moguć. Za to su zaslužne posebne bihevioralne terapije, pravilna ishrana bez glutena i kazeina, detoksikacija i uzimanje neophodnih vitamina, minerala i suplemenata koji nedostaju. Postoje i biomedicinske intervencije, poput one sa matičnim ćelijama, koje se uspešno primenjuju. Nažalost, većina tih intervencija još se smatra eksperimentalnim.