Srpska krsna slava pod zaštitom Uneska!
BEOGRAD - Etnografski muzej u Beogradu konkuriše s krsnom slavom za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Zajedno sa zemljama iz regiona Srbija kandiduje Đurđevdan, kao praznik koji pored pravoslavnih, slave i katolici i muslimani.
Posle dvogodišnjeg naučnoistraživačkog rada, stručnjaci Etnografskog muzeja u Beogradu konkurišu sa krsnom slavom za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Srbija samostalno predlaže krsnu slavu, dok ćemo sa zemljama iz regiona kandidovati Đurđevdan.
Kao obred osveštanja hrane i pića, posvećena svetitelju, slavi se kao crkvena, seoska, esnafska, porodična. Na konkursu za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa predstavljaće nas porodična slava.
U etnografkom muzeju kažu da tako postajemo vidljivi u celom svetu.
Antropolog Miloš Matić ističe da ono što je najvažnije za Unesko jeste da doprinosi da lokalna zajednica prepozna sebe i da ceo svet prepoznaje Srbiju po krsnoj slavi,
Prema njegovim rečima, sa druge strane svi slavu prepoznaju kao jedan dobar kvalitetan običaj koji doprinosi spajanju ljudi porodica, društava, zajednica.
Dve godine posle potpisivanja konvencije sa Uneskom, Srbija se prvi put kandiduje nekim svojim običajem.
Slava kao kulturni fenomen nije dovoljno istraživana, pa je za ovu priliku sakupljeno sijaset obimne foto, audio i video dokumentacije o tome kako se nekada i danas obeležava slava.
Rok za predaju dokumenata je drugi april. Antropolog Marko Stojanović kaže da će do aprila sledeće godine trajati procedura provere poslate dokumentacije, a nakon toga, do jeseni 2014. godine, doneće se i odluka o samoj nominaciji.
Osim porodične slave, Srbija Unesku predlaže i Đurđevdan, koji osim pravoslavnog, slavi i katoličko i muslimansko stanovništvo, naročito u stočarskim oblastima.
Kustos Zavičajnog muzeja u Knjaževcu Bojana Ilijić kaže da je probuđena svest za očuvanjem nematerijalne kulturne baštine inspirisala zavičajni muzej Knjaževac da kandiduje jedan običaj koji je spoj paganskog i hrišćanskog verovanja i koji se odlikuje kroz Đurđevdanski običaj koji se slavi manifestacijom molitve pred Midžorom.
Kandidaturu za Đurđevdan naša zemlja podneće uz podršku Rumunije, Hrvatske, Makedonije, Moldavije i Turske.