Ne bi to bilo prvo preseljenje hipodroma, koji se od 1863. godine i prvih konjičkih trka u Beogradu, pod pokroviteljstvom kneza Mihaila održanim na Tašmajdanu, premeštao i na Bara Veneciju i na Banjicu, gde je 1904. priređen i prvi srpski derbi. Na današnjoj lokaciji, kod Careve ćuprije, nalazi se od 1914. godine. Devedesetih godina prošlog veka to nekad uređeno trkalište prilično je bilo zapušteno.
Umesto nove selidbe, međutim, u povoju su planovi za obnovu tribina, izgorelih u požaru pre petnaestak godina, kao i za njihovo proširivanje. Kuju se i drugi planovi za vraćanje glamura hipodromu, a sa toliko potkovica - biće i sreće da se sve to ostvari.
"Tribine su nam veoma važne jer svaki hipodrom mora da se izdržava i od posetilaca. Gradski arhitekta Dejan Vasović nas je pre nekoliko dana posetio i doneo idejni projekat za nove tribine, koje će imati dvostruko veći kapacitet, 1.200 sedišta. Grad je obećao i da će obezbediti 800.000 evra za realizaciju projekta", kaže direktor "Hipodroma" Branimir Jovanović.
"Bez obzira na proširenje tribina, hipodrom će ostati pomalo skučen na sopstvenom posedu. Na njemu je nekad čuveni restoran "Pastuv", gde su mnogi Beograđani voleli da proslavljaju svoje svečanije prilike. Njega je pre mnogo godina preuzeo zakupac koji ga je upropastio. Posle je taj zakupac otišao, ali je prethodno uspeo da restoran upiše u knjige kao svoje vlasništvo, a još je upao i u dugove, za koje je "Pastuv" bio zalog. Zbog toga gradski javni pravobranilac vodi spor kako bi povratio ovu imovinu grada", objašnjava Jovanović.
Prema njegovim rečima, restoran je važan i zato što je posetiocima neophodno mesto za predah, pošto trke traju satima.
"Imamo prostor gde mogu da se opuste uz piće, još jedan lokal iz kojeg je takođe otišao nesolidan zakupac, pa ćemo sami da ga vodimo, ali to nije dovoljno. Gostima je važno i da imaju mesta za parking, koja nam takođe nedostaju. Osamdesetih, kada je poseta bila rekordna, ljudi su još dolazili gradskim prevozom ili pešice. Danas svako hoće da ide sopstvenim kolima, a mi nemamo gde da ih primimo. Šta da vam kažem, ovde do pre nekoliko godina skoro da nije bilo ni toaleta, ali smo to sredili", priča Jovanović.
I izgradnja petlje oko hipodroma "štrpnula" je oko hektar zemljišta, ali se Jovanović zbog toga ne buni. To je viši interes, navodi on, sve to zemljište je ionako gradsko, a i hipodrom će imati koristi od bolje saobraćajne povezanosti sa ostatkom prestonice. Zbog petlje je postavljen i novi kišni kolektor koji će sakupljati višak vode, pa se ona više neće slivati na staze i plaviti štalski krug, kaže direktor "Hipodroma".
"Trebalo bi i da obnovimo pesak na stazama, što bi koštalo oko milion dinara. Voleli bismo i da možemo da postavimo reflektore, pošto je uobičajeno u svetu da trke traju do kasno u noć, a kod nas se završavaju ranije. Ali ta investicija nam je još nedostižna. Ponosni smo što smo uspeli da obnovimo start mašinu staru 40 godina, umesto da kupujemo novu koja bi nas koštala i do 100.000 evra. Rekonstruisali smo i modernizovali staru po ceni koja je za takvu mašinu smešna", kaže Jovanović.
Uzurpirana škola lakih džokeja
U deo hipodroma koji je pod sporom nalazi se i objekat u koji se smestio Konjički klub hipodroma.
"Hipodrom ga je izgradio kao školu lakih džokeja, ali je on volšebno uzurpiran, a da iz njega posle toga nije izašao nijedan džokej. Umesto toga, tu je nikla šatra kao za cirkus. Pokušavamo da ih iselimo, ali su nas saplitali preko raznih veza", kaže Jovanović.
Lekovi za konje "iznad žita"
Jedna od muka za upravu "Hipodroma" je nedostatak lekova za konje koji često stižu u Srbiju samo zahvaljujući švercu, a u preparate dospele "ispod žita" čovek se ne sme pouzdati.
Zato je potpisan ugovor sa Javnim preduzećem "Veterina Beograd", zahvaljujući kojem će nega konja biti podignuta na zavidan nivo, uverava Jovanović.
Konji su na hipodromu sada i bolje zaštićeni, jer oko staze je postavljena pe-ve-ce barijera koja životinje neće povrediti ni ako nalete na nju u punom trku.