Betmen u Srbiji: Slepi Amerikanac vidi coktanjem
NOVI SAD - Slepi Amerikanac Danijel Kiš (47) predstavlja u Srbiji tehniku za orijentaciju slepih koju je razvio. On je tokom života usavršio tehniku coktanja, što mu omogućava da se kreće u prostoru opušteno, kao da sve vidi.
Kiš, poznat u svetu i kao čovek-slepi miš ili Betmen, cokćući jezikom, a uz pomoć eha, stvara sliku okruženja. On coktanjem šalje klik-zvuke i njihov eho u njegovoj svesti vizuelizuje sliku prostora. Uz pomoć ove metode, on živi kao čovek bez posebnih potreba, kako se kvalifikuju slepe i slabovide osobe, samostalno vozi bicikl, penje se po stenama...
"Neki ljudi misle da sam ja čudo od čoveka, ali to nije tačno. Svaka slepa osoba može da nauči da živi kao ja, ako istinski želi", kaže Amerikinac Danijel Kiš (47).
"Moja tehnika je vrlo slična tehnici slepog miša, zbog čega sam i pobrao sve te nadimke", priča Kiš, koji u svojoj prvoj poseti Srbiji, gostuje u Novom Sadu, u Inkluzivnom centru škole „Dr Milan Petrović“.
"Mada sam oslepeo vrlo rano, kao jednogodišnji dečak, iz silne želje mojih roditelja da doživim ista iskustva kao druga deca, podizali su me tako da budem što nezavisniji. A to i jeste poenta. Što roditelji više drže svoju slepu decu pod staklenim zvonom, postavljajući se previše zaštitnički prema njima, time im sve više ograničavaju slobodu i sposobnosti. Slepe osobe mogu da žive isto kao i one koje to nisu.
Danijel Kiš već godinama gostuje svuda po svetu, nema kontinenta na kom nije bio i prenosio svoja iskustva. Prvi put je u Srbiji, a kaže da je tokom predavanja u Inkluzivnom centru u Novom Sadu, u kom su učestvovali slepi i slabovidi iz cele Srbije, osetio veliki entuzijazam slepe dece ali i njihovih roditelja.
"Otvoreni su za nove ideje, voljni da se odreknu osobe bez koje ne mogu ni na ulicu izaći zarad veće slobode i nezavisnosti", objašnjava Kiš, poreklom iz Kalifornije.
"Srbija je kao zemlja daleko od toga da u potpunosti usvoji ovu metodu, ali je to slučaj i sa mnogim drugim zemljama. Ipak, važno je što su pokazali dobru volju i veliku zainteresovanost. Najvažnije je da čovek stekne samopouzdanje i usudi se da izađe u svet".
Šišmiš tehnika
Slike koje nastaju pred mojim unutrašnjim okom nisu tako detaljne kao slike kod slepog miša - priča Kiš.
"Ovi sisari su mnogo bolje izvežbani nego ljudi. Moj metod se može zamisliti kao slabo sevanje svetlosti ili, na primer, kada se vozi bicikl u potpunoj tami, a svetlosni snopovi sevaju i osvetljavaju okruženje toliko da prepreke mogu da se prepoznaju. Pošto je dugotrajno coktanje jezikom zamorno, Kiš je osmislio i kutiju koja simulira coktanje, a već je napravljena toliko mala da može da se stavi na čelo odakle šalje signale".